Page 203 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka
P. 203
GLAVA XXVII
BORCI
Čudni događaji iz Drugog svetskog rata imali su predvidive posledice na izvestan deo
Amerikanaca. Neki od njih su ove događaje smatrali mahinacijama koje su imale za cilj da omoguće
Sovjetskom Savezu da izađe iz rata kao pobednik.
Tri čoveka, koja su se nalazila na takvim položajima u vlasti da su mogli da otkriju prave razloge
koji su stajali u pozadini ovih događaja, to su i učinili.
Prvi od njih bio je Frenk Marfi (Frank Murphy), sudija Vrhovnog suda. Njega je Ruzvelt 1938.
godine imenovao za javnog tužioca, a kasnije je popunio upražnjeno mesto u Vrhovnom sudu.
Jednom prilikom, kada se sreo s predsedavajućim Kongresnog komiteta za vanameričke
aktivnosti Martinom Dajsom, Marfi je rekao: „Propali smo! Sjedinjene Države su propale! Komunisti su
1
potpuno preuzeli kontrolu. Kontrolišu Ruzvelta, a takođe i njegovu ženu.”
Nekoliko godina kasnije, 1949, Marfi je odveden u bolnicu u Detroitu. Kada je, kao oporavljen,
trebalo da bude pušten, umro je od srčanog napada.
Kongresmen Dajs bio je uveren da je Marfi ubijen.
Sledeći čovek koji je očigledno znao šta se dešavalo, bio je Džejms Forestal (James Forrestal),
prvi američki sekretar odbrane. Forestalove kvalifikacije za ovo mesto bile su zaista izvanredne. On je bio
partner i predsednik kompanije „Dilon i Rid”, međunarodne bankarske firme, a aprila 1944. godine bio je
postavljen za sekretara mornarice. Posle toga, 17. septembra 1947, naimenovan je za sekretara odbrane. Od
njega je predsednik Truman zatražio ostavku, i on ju je podneo 2. marta 1949. godine.
Forestal je na događaje koji su se odigravali pred kraj rata gledao sa mnogo potištenosti, jer je
shvatio da američka vlada stalno popušta Sovjetima, i to u stvarima od najveće važnosti. Njegovo
objašnjenje tih događaja bilo je jednostavno: „Ovi ljudi nisu neznalice ili glupaci. Oni su vešti i briljantni.
Doslednost nikada nije bila odlika glupaka. Da su samo glupi, oni bi, bar ponekad, napravili neku grešku
koja bi išla nama u korist.
Ovakve misli sekretara odbrane su, bez sumnje, izazvale neprijateljstvo ljudi koji su potkopavali
Ameriku. Jedan autor je veoma dobro sumirao ovu situaciju:
,,I američki i evropski komunisti imali su dobar razlog da mrze Džima Forestala: i on je mrzeo
njih. Iz Drugog svetskog rata izašao je posvećen ideji o uništenju komunizma. Suprotstavljao se svakoj kon-
cesiji koja bi dovela SSSR u rat s Japanom. Borio se protiv nastojanja generala Maršala da prinudi Čang Kaj
Šeka da uđe u koaliciju sa kineskim komunistima. Ratovao je sa ljudima iz Stejet departmenta koji su
3
pokušali da i Mediteran daju Sovjetima.”
„Bio je zapanjem Ruzveltovim poverenjem u Staljina... Forestalova noćna mora bila je da je
kapitalizam pod opsadom širom sveta. Tokom rata, njegova lična arhiva se alarmantno uvećala - bila je
4
ispunjena imenima novina, organizacija i pojedinaca koji su bili pod komunističkim uticajem”.
Posle Trumanovog zahteva da se povuče, Forestal je otišao na Floridu. Smatrajući da se nalazi u
emocionalnoj napetosti, Bela kuća je poslala šefa neuropsihijatrijske klinike Pomorske bolnice „Betezda” u
Merilendu da poseti Forestala. Forestal nije tražio da ga ovaj doktor, Džordž N. Rejns (George N. Raines),
obiđe. Štaviše, nije bilo razloga ni da ga Bela kuća pošalje, zato što Forestal više nije bio službenik Vlade, a
samim tim više nije bio njena briga.
Odlučeno je, međutim, da Forestal treba da ide u Pomorsku bolnicu „Betezda”. Čak i pre nego
što je napustio Floridu, Forestalovi dnevnici, „... koji su se sastojali od svezaka sa preko tri hiljade stranica,
bili su brže-bolje uzeti iz njegove bivše kancelarije u Pentagonu i zaključani u Beloj kući gde su ostali više
5
od godinu dana.”
Pre nego što je krenuo u bolnicu „Betezda”, Forestal je jednom prijatelju rekao da ga prate i da
snimaju negove telefonske razgovore. Pričao je i o dolazećem ratu u Koreji, koji je izbio tek petnaest meseci
6
kasnije: „Uhvatiće nas nespremne. Američki vojnici umiraće za godinu dana.”
Forestal je očigledno video da neke snage planiraju rat u Koreji petnaest meseci pre njegovog
stvarnog početka. On je sigurno znao da su to isti oni planeri koji su aranžirali debakl posleratne Evrope i
koji su, prema njegovom mišljenju, predali istočnoevropske zemlje u ruke komunistima.
Pošto je otišao u „Betezdu”, Forestalov brat je upitao doktora Rejnsa da li je Džejms mentalno
zdrav. Odgovor je bio pozitivan.
203
