Page 190 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

56
biti zahvalne, tj. incident koji će ih uvesti u rat.”
Hitler nije bio tako mudar u drugim stvarima. Napao je SSSR, svoga „saveznika”, 22. juna 1941.
godine, iako je Nemačka imala sa Sovjetskim Savezom pakt o nenapadanju.
Posle ovog čina, pritisak na Sjedinjene Države da uđu u rat znatno se pojačao. Ruzvelt je 24. juna
1941. godine saopštio Amerikancima: „Naravno da ćemo Rusiji pružiti pomoć, koliko god budemo bili u
57
stanju.”
Tako je počeo čuveni „Lend-Liz” (Lend-Lease), program snabdevanja Sovjetskog Saveza
ogromnim količinama ratnog materijala, i to na kredit.
Budući da je Hitler bio preokupiran ratom sa SSSR-om i nije želeo da se sukobljava sa
Amerikancima na otvorenom moru, Ruzvelt je svoju pažnju morao ponovo da usmeri na Japan, ne bi li
konačno obezbedio željeni incident.
Njegov sledeći korak bio je pomaganje engleskog i holandskog embarga na isporuke nafte
Japanu.
Japan, koji je relativno mala ostrvska zemlja, nije imao naftne izvore i postrojenja, tako da je
naftu morao da uvozi. Embargo je uveden da bi se sprečio dotok nafte potrebne za vođenje rata. Smatralo se
da će ova akcija isprovocirati Japan i da će on konačno napraviti incident koji se čekao. Bivši predsednik
Herbert Huver shvatio je ove manipulacije koje vode u rat. Avgusta 1941. uputio je sledeće upozorenje:
„Narod Amerike bi morao izričito da zahteva od Kongresa da zaustavi proces koji Sjedinjene Države, korak
58
po korak, vodi u neobjavljeni rat...”
No, Kongres nije slušao.
Predsednik Ruzvelt nije slušao ni optužbe kongresmena Martina Dajsa (Martin Dies),
predsedavajućeg kongresnog Komiteta za vanameričke aktivnosti. Do avgusta 1941, „Dajsov Komitet je
prikupio gomilu dokaza koji su potvrđivali sumnje nastale na osnovu nekih sporednih pojava: bilo je jasno
59
da Japanci nameravaju da napadnu Perl Harbur i da poseduju vitalne vojne informacije o njemu.”
Ovaj izveštaj kongresmen Dajs je lično uručio Ruzveltovoj administraciji. Bilo je to drugi put da
Dajs obaveštava Ruzvelta o japanskim planovima za napad na Perl Harbur: Još početkom 1941, Dajsov ko-
mitet je došao u posed strategijske mape koja je pružala čvrste dokaze o japanskim namerama za udar na Perl
Harbur. Ovu mapu pripremalo je Obaveštajno odeljenje imperijalne vojske Japana.
Dajs je telefonirao državnom sekretaru Kordelu Halu (Cordell Hull) koji je razgovarao sa
60
predsednikom Ruzveltom.
Kongresmenu je rečeno da dokument ne pušta u javnost, a Ruzveltova administracija nije sa njim
učinila baš ništa. Kada je Dajs aprila 1964. godine američkoj javnosti saopštio ova otkrića, dodao je i sledeći
komentar: „Ukoliko neko sumnja u istinitost i tačnost ovih tvrdnji, biće mi drago da mu predočim konačne
61
dokaze.”
Avgusta 1941, novi proizvod ,,IG Farben” kartela prvi put je isproban na ljudima. Bio je to gas
„ciklon B” i korišćen je za ubijanje Jevreja i drugih zatočenika u koncentracionim logorima.
U Vašington su počele da stižu dešifrovane poruke koje je japanska komanda slala svojim
špijunima u Perl Harburu. Od njih se zahtevalo da javljaju o kretanjima američkih brodova, njihovom
tačnom broju, vrsti i lokaciji u luci.
Nešto kasnije, 16. oktobra 1941, prinčevska vlada u Japanu podnela je ostavku. Na njeno mesto
postavljena je vojna uprava generala Todžoa (Tojo).
Sve ovo moglo je da znači samo jedno: pripremu za rat. Američka vlada je to znala, ali nije
preduzela ništa da bi flotu u Perl Harburu upozorila.
Tog istog dana, Henri Stimson, Ruzveltov sekretar rata, napisao je u svom dnevniku sledeće: „... i
tako smo se suočili sa delikatnim pitanjem diplomatskog mačevanja koje je moralo da bude izvedeno tako da
62
budemo sigurni da će Japan pogrešiti i prvi napraviti loš potez - otvoreni potez.”
Stimson je ponovio ovakav stav i prilikom svedočenja pred jednim od komiteta koji je ispitivao
događaje u Perl Harburu: „Pitanje je bilo kako da ih (Japance) izmanevrišemo da oni opale prvi metak, a da
63
ne dopustimo da nam nanesu suviše štete.”
Japanci nikako nisu ulazili u incident koji bi zahtevao američku odmazdu, međutim, američka
vlada je bila ubeđena da će se on konačno i dogoditi. Na primer, državni sekretar Kordel Hol (Cardell Huli),
7. novembra 1941. saopštio je Ruzveltu kako predviđa „veliku mogučnost skorog rata s Japanom.”
Japan je nastavio svoje pokušaje da ostane izvan rata sa Sjedinjenim Državama, i japanski
ambasador u Vašingtonu je činio sve da bi osigurao pakt o nenapadanju sa državnim sekretarom. Svom

190