Page 146 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka
P. 146
„KULTURNI REVOLUCIONARI” i BUDA (Kina, Hangzhou, 1978).Po povratku iz Kine, Dejvid
Rokfeler je izjavio: .Kolika god bila crna Kineske revolucije, ona je očigledno uspela...” Cena
,uspeha” ove Revolucije je smrt 64 miliona ljudi.
72
nemerljivo porastao u Aziji i najverovatnije nepopravljivo oslabio nekomunističke vlade u tom regionu.”
Dakle, predsednikNikson je, ipak, otišao u Kinu i širom otvorio vrata komunističkim vlastima
Mao Cedunga i Ču Enlaja.
Sleded korak u izdaji kineskog naroda od strane Amerike došao je 1976. godine, kada su
preminuli prvo Ču Enlai a zatim i Mao. Neverovatne su bile reci koje su izlazile iz usta svetskih lidera u
slavu ove dvojice krvavih dželata.
Evo šta su pojedini zvaničnici izjavljivali o Ču Enlaju:
Džerald Ford: „Ču Enlai če dugo biti pamčen kao izvanredni vođa.”
Državni sekretar Henri Kisindžer: „Veoma mnogo sam poštovao Ču Enlaja.”
Bivši predsednik Ričard Nikson: „Čuova zaostavština biće činjenica da je pomogao da se okonča
tama. Samo nekolicina ljudi XX veka mogu da se mere s premijerom Ču Enlajem po uticaju na svetsku
istoriju.”
A ovde su i komentari o Mao Cedungu:
Pjer Trido (Pierre Trudeau), premijer Kanade: „Narodna Republika Kina stoji kao spomenik duha
i političke filosofije predsednika Mao Cedunga. Kanađani cene smernicu duha zajedništva koja je, pod
Maovim vodstvom, doprinela modernizaciji Kine.”
Predsednik Džerald Ford: „Mao je bio izuzetan, veliki čovek.”
Državni sekretar Henri Kisindžer: „Mao je bio jedan od tirana našeg doba,”
Bivši predsednik Ričard Nikson: „Vizionar, pesnik, duboko usađen u istoriju kineskog naroda.”
„Njujork tajms”: „Moralist koji je duboko verovao... da dobrobit čoveka mora biti pre punog
ekonomskog progresa.”
„Boston gloub”: „Za milione ljudskih bića širom sveta, simbol mogućnosti društvenih promena,
ekonomskog i političkog progresa, dostojanstva potlačenih.”
Svi ovi pritisci urodili su plodom: decembra 1978, kada je Karterova američka vlada priznala
komunističku vlast u Kini, posle 55 godina prihvatanja Sun Jat Sena i Čang Kaj Šeka za legitimne
predstavnike kineskog naroda.
Mnogi nisu prihvatili ovakav potez američke vlade. Bivši građanin Kine, doktor Čiu Juanhu,
rekao je Kongresnom komitetu u Vašingtonu: „Priznavanje kineskog crvenog režima je obeshrabrivanje
naroda celoga sveta... To će svetu biti znak da velika američka nacija ne zaslužuje da bude prijatelj, jer
73
povremeno izdaje svoje najvernije saveznike.”
Senator Beri Goldvoter (Barry Goldwater) bio je medu onima koji su smatrali da je povučen loš
potez. Na jednoj konferenciji za štampu je izjavio: „Nemam ideju šta bi ga drugo moglo motivisati osim
146