Page 101 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka
P. 101
a na stranu Juga. Linkoln je odmah izdao naređenje o pomorskoj blokadi južnih država da bi sprečio da ove
dve države pomoć Jugu šalju morskim putem.
Ruski ambasador u Sjedinjenim Državama je, sagledavši razvoj situacije, svojim vlastima, aprila
1861, poslao sledeći izveštaj: „Engleska će iskoristiti prvu priliku da prizna otcepljene države a Francuska će
15
je slediti.” (Zanimljivo je da su dvojica od braće Rotšild imali banke u Engleskoj i Francuskoj).
Ruski ministar spoljnih poslova uputio je, jula 1861, svog ambasadora u Vašingtonu „da pruži
uveravanja američkoj naciji da može očekivati najiskrenije razumevanje od strane našeg Uzvišenog
16
Gospodara (Cara Rusije) u ovoj krizi koja se upravo odvija.”
Linkoln je doživljavao veliki pritisak izvesnih bankarskih establišmenata da pusti u opticaj
njihove zajmove s kamatama, kojima bi finansirao rat.
Solomon P. Čejs (Salmon P. Chase) - po kome je nazvana Čejs Menhetn Banka, a čiji su vlasnici
Rokfeleri - Linkolnov državni blagajnik tokom građanskog rata, „zapretio je (ostalim) bankarima da će,
ukoliko ne prihvate obveznice koje izdaje, preplaviti zemlju opticajnim novčanicama, makar bilo potrebno i
17
hiljadu takvih da se kupi doručak.”
Dakle, Abraham Linkoln je odlučio da ne zajmi novac od bankara, niti da stvara novac koji bi
donosio kamatu tako što bi nacionalna banka pozajmljivala Vladi potrebna sredstva štampajući veliku koli-
činu papirnog novca. Linkoln je februara 1862. izdao takozvani „grinbek” („greenback” - novac koji je imao
zelenu poleđinu). Ovaj novac ne samo što je imao zlatnu podlogu, već se nije bazirao ni na kakvim
dugovima.
Linkoln je igrao smrtonosnu igru. Nadmudrio je međunarodne bankare. Rat je bio vođen da bi se
Sjedinjene Države naterale u poziciju da stvore nacionalnu banku, koju bi vodili evropski bankari, a on im je
okrenuo leđa izdajući sopstveni novac.
Međutim, i internacionalni bankari su uspeli da, bar malo, uzdrmaju Linkolna. Na navaljivanje
Solomona P. Čejsa, 5. avgusta 1861. godine su uspeli da Kongres izglasa uvođenje poreza na prihod. Taj
porez nazvan je „federalnim porezom od 3%”. Gotovo odmah potom, u martu 1862, sledio je novi akt,
potpisan u julu, kojim je zadržan porez od tri procenta za godišnje prihode manje od 10 000 dolara, ali je za
18
sve sa većim prihodom uveden porez od pet procenata.”
Bila je to progresivna poreska stopa, upravo kao što je predlagao Karl Marks, trinaest godina
ranije.
Engleska i Francuska počele su da povećavaju pritisak na Linkolnovu vladu. Engleska je 8.
19
novembra 1861. „poslala trupe u broju od 8 000 vojnika u Kanadu, kao dokaz da se ne šali”. Naravno, te
trupe su bile pomoć Jugu. Francuska je poslala trupe u Meksiko, iskrcala ih na obalu, a one su nametnule
francusku volju narodu Meksika, postavivši tamo na vlast cara Maksimilijana. Linkoln je sada jasno video da
mu evropske sile udaraju u bok.
Godine 1938. Džeri Vurhis (Jerry Voorhis), kongresmen iz Kalifornije, napisao je brošuru pod
naslovom „Dolari i razum”. U njoj iznosi neke, Amerikancima nepoznate, činjenice o Građanskom ratu:
Jula meseca 1862, neposredno po izdvajanju Linkolnovih 'grinbekova', jedan agent londonskih
bankara poslao je ovakvo pismo vodećim finansijerima i bankarima Sjedinjenih Država:
Veliki dug koji će po mišljenju kapitalista proizaći iz rata mora biti iskorišćen da bi se
kontrolisala novčana masa. Da bi se to postiglo, moraju se koristiti obveznice na bankarskoj osnovi. Nećemo
čekati da sekretar državne blagajne (Solomon R Čejs) to predloži Kongresu. Nesmemo dozvoliti da grinbek -
kako ga zovu - bude dugo u opticaju, jer ne možemo da ga kontrolišemo. Ali možemo da kontrolišemo
20
obveznice, a kroz njih i bankarske emisije.”
S namerom da prekine dotok vojne opreme koji je uglavnom agrarnom Jugu bio potreban za
vođenje rata, Linkoln je 19. aprila nametnuo pomorsku blokadu koju smo već pomenuli. Konfederacija je
morala da „ide u inostranstvo, da bi zamenila postojeće naoružane trgovačke brodove ratnim brodovima koje
je ili kupovala ili naručivala da se grade. Prvi od takvih brodova bio je 'Samter', kupljen u proleće 1861, a za
21
njim su sledili, 1862, 'Florida' i 'Alabama'.”
Jug je ove brodove kupio od Engleske i Francuske da bi probio blokadu. Državni sekretar Vilijem
Sjuard shvatio je koliko je važno da se ove dve države ne mešaju u rat. On je upozorio britansku vladu:
„Ukoliko neka evropska sila izazove rat, mi nećemo bežati od njega.” Na sličan način rekao je i Mersijeu
22
(Merrier) da će francusko priznavanje Konfederacije značiti rat sa Sjedinjenim Državama.
Linkoln je shvatao opasnost koja je pretila od evropskih bankara, Engleske i Francuske. Znao je
da je glavni zadatak očuvati Uniju: „Najviši cilj ove borbe je očuvanje Unije. Ukoliko budem morao da saču-
23
vam Uniju a da ne oslobodim ni jednog roba, ja ču to i učiniti.”
101