Page 102 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

I mada Linkoln nije vodio rat zbog pitanja ropstva (kako se najčešće kaže), on je 22. septembra
1862. izdao Proglas o oslobađanju, kojim se svim robovima daje sloboda, tvrdeći da na to ima pravo kao
vrhovni zapovednik vojske i mornarice. Ovo nije bio kongresni akt, već pojedinačno delo predsednika
Sjedinjenih Država. Ali taj čin je imao zakonsku snagu i narod ga je takvog prihvatio.
Pored spoljnih pretnji Engleske i Francuske, Linkoln je morao da se nosi i s pretnjama iznutra: sa
Centralnom bankom. Kongres je 25. februara 1863. usvojio Akt o nacionalnoj banci. Ovim Aktom stvorena
je ovlašćena nacionalna banka koja je imala pravo da izdaje novčanice u Sjedinjenim Državama. Novac koji
će ta banka pozajmljivati Vladi neće imati zlatnu podlogu, već će njegova pozadina biti dug. On će Vladi biti
pozajmljivan uz kamatu i postaće zakonsko sredstvo plaćanja. Taj zakon je podržavao i konačno ga progurao
Solomon P. Čejs.
Posle usvajanja ovog Akta, Linkoln je izjavio: „Novčana moć pljačka narod u vreme mira a kuje
zavere protiv njega u vreme nevolja. Ona je despotskija od monarhije,obesnija od autokratije, sebičnija od
birokratije. Vidim kako se u budućnosti približava kriza koja mi ne da mira i zbog koje drhtim nad
sigurnošću moje zemlje. Korporacije su ustoličene, uslediće era korupcije i novčana moć u zemlji će
podsticati predrasude među ljudima, da bi produžila svoju vlast nad njima, i tako će biti sve dok se bogatstvo
24
ne sažme u svega nekoliko ruku a Republika ne bude uništena.”
Nekoliko meseci po usvajanju ovog akta, Rotšild banka iz Engleske poslala je pismo njujorškoj
bankarskoj firmi:
„Nekolicina onih koji razumeju sistem (pozajmica s kamatom) će ili biti zainteresovani za
profite ili toliko zavisni od njegovih beneficija da neće biti opozicije iz te klase. S druge strane, velika većina
ljudi, mentalno nesposobna da razume prednosti koje kapital izvlači iz sistema, nosiće svoj teret bez roptanja,
25
i čak neće ni posumnjati da je neprijatelj njihovih interesa sistem.”
Linkoln se uzdao u to da će blokada koju je nametnuo Jugu biti sredstvo koje će držati Englesku i
Francusku van rata. Blokada je to uspešno i činila, bar naizgled. Ali, bilo je drugih koji su je koristili kao
sredstvo za sticanje ogromnih profita. Pojedini privatnici su „probijali” blokadu, tovareći brodove robom
koja je Jugu bila suštinski neophodna u nadi da će blokadu probiti dovoljan broj brodova s robom koja bi u
gradovima Juga mogla da ostvari cenu koja garantuje enormne zarade. Jedan od takvih bio je i Tomas V.
Haus (Thomas W. House), agent Rotšilda, koji je nagomilao bogatstvo tokom Građanskog rata. On je bio
otac pukovnika Edvarda Mendela Hausa, ključnog čoveka prilikom izbora Vudrou Vilsona za predsednika i
donošenja Zakona o federalnim rezervama 1913. godine.
Linkoln je shvatio da je Severn potreban saveznik koji bi sprečavao evropske zemlje da se
direktno umešaju u rat, pošto su obe ove sile imale brodove sposobne da probiju blokadu. Ulazak Engleske i
Francuske u otvoreni rat sa Severom mogao je da znači njegov kraj. Tražio je među evropskim zemljama silu
koja bi bila voljna da pomogne i nije našao ni jednu koja bi pružila podršku njegovoj vladi. Postojala je,
međutim, jedna zemlja koja nije imala centralnu banku, pa stoga ni unutrašnji pritisak koji bi sprečio podršku
Sjedinjenim Državama.
Bila je to Rusija.
Rusija je imala veliku mornaricu i već je, pre izbijanja rata, bila pružila svoju podršku Linkolnu.
Sada je mogla da se umeša i zadrži Englesku i Francusku van sukoba, jer su se i jedna i druga plašile rata s
Rusijom.
Predsedniku je bilo potrebno nešto čime bi podstakao Ruse da pošalju mornaricu koja bi branila
vladu Sjedinjenih Država. Zato je izdao „Proglas o oslobođenju” kojim se robovima daje sloboda, kao gest
ravan političkom potezu ruskoga Cara, koji je sličan proglas objavio 1861.godine Linkoln je predviđao da će
to ohrabriti ruski narod i da će on podržati svoju vlast ukoliko stane na stranu Severa.
Ruski Car Aleksandar II izdao je naređenje carskoj mornarici da isplovi put Njujorka i San
Franciska u znak podrške Linkolnovoj vladi. To je ujedno bio i dramatični znak upozorenja Francuskoj i
Engleskoj da će, ukoliko uđu u rat na strani Juga, morati da se nose i s Rusijom. Brodovi su u Sjedinjene
Države pristigli u septembru 1863. godine.
Svi su razumeli zašto su ovi brodovi uplovili u američke vode. „Prosečni Severnjak je shvatio...
da je ruski Car izabrao ovakav način da poruči Engleskoj i Francuskoj da će pomoći Severu ukoliko oni budu
26
podržavali ratne napore Juga...”
Oktobra 1863, grad Baltimor objavio je proglas u kojem poziva oficire da što pre dođu u luku
(Njujork) i posete grad Baltimor „... i da prihvate njegovu srdačnu dobrodošlicu kao dokaz velikog
poštovanja vlasti i građana Baltimora prema suverenu i narodu Rusije, koji su se, u vreme kada su druge sile
i narodi (Engleska i Francuska) svom snagom navalili na nas iz sebičnih interesa, i pružaju pomoć
pobunjeničkom Jugu, časno uzdržali od svake pomoći pobunjenicima i dali našoj vladi verodostojna

102