Page 460 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

oni zvali, PREČICE. Kada su me pitali za savet, naravno, od­
govarao sam da treba da idu kod G. u Fontainebleau. Bilo je i
drugih koji su odlazili G. privremeno, na dve nedelje, na mesec
dana. To su bili ljudi koji su dolazili na moja predavanja i koji
nisu hteli sami da donose odluku, već kad bi čuli odluke drugih
ljudi dolazili bi meni i pitali da li treba »da se odreknu svega« i
odu u Fontainebleau i da li je to jedini način rada. Na to sam im
rekao da treba da sačekaju dok ja ne budem tamo.
Stigao sam u Chateau Prieure, prvi put krajem oktobra ili
početkom novembra 1922. godine. Tamo se odvijao veoma za­
nimljiv rad. Bio je izgrađen paviljoni za ples i vežbe, domaćin­
stvo potpuno organizovano, kuća završena. Atmosfera sve u
svemu je bila dobra i ostavila je jak utisak na mene. Sećam se
jednog razgovora sa gospođicom Katherine Mansfield koja je u
to vreme živela tu. Bilo je to nepune 3 nedelje pre njene smrti.
Ja sam joj dao G. adresu. Bila je na nekoliko mojih predavanja i
rekla mi da ide za Pariz. Lekar, Rus, lečio je tuberkulozu delu-
jući Rendgenovim zracima na slezinu. Ništa naravno nisam mo­
gao da joj kažem o tome. Već mi je izgledala kao da je na pola
puta do smrti. Mislio sam da je potpuno svesna toga. Ali uz sve
to čovek nije mogao da joj se ne divi što želi i u svojim posled-
njim danima da pronađe istinu čije prisustvo je jasno osećala ali
nije je mogla dotaći. Nisam mislio da ću je ponovo videti.
Međutim, nisam je mogao odbiti kada je tražila adrese mojih pri­
jatelja u Parizu, ljudi sa kojima je mogla razgovarati o istim stva­
rima o kojima je razgovarala samnom. Tako sam je ponovo sreo
u Prieureu. Sedeli smo uveče u jednom od salona, govorila je
slabim glasom, koji kao da je dolazio niotkuda, ali nije bio ne­
prijatan.
ZNAM DA JE OVO ISTINA I DA NEMA DRUGE ISTI­
NE. TI ZNAŠ DA JA VEĆ DUGO VREMENA GLEDAM NA
SVE NAS, BEZ IZUZETKA, KAO NA LJUDE KOJI SU PRE-
TRPELI BRODOLOM I BAČENI NA PUSTO OSTRVO, ALI
KOJI TO JOŠ NE ZNAJU. ALI OVI LJUDI OVDE TO ZNA­
JU. DRUGI, TAMO, U ŽIVOTU, JOŠ UVEK MISLE DA ĆE
STIĆI PAROBROD PO NJIH SUTRA I DA ĆE SE SVE NA­
STAVITI KAO ŠTO JE BILO. OVI OVDE VEĆ ZNAJU DA