Page 46 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

da imao šansu bega iz zatvora tada pre svega mora SHVATITI
DA JE U ZATVORU. Dok god to ne shvata, dok god misli da
je slobodan, on nema nikakve šanse. Niko mu ne može pomoći
niti ga osloboditi na silu, protiv njegove volje i njegovih želja.
Ako je oslobođenje moguće onda će to biti rezultat velikog rada
i ogromnih napora i pre svega, svesnih napora ka određenom cil­
ju.
Postepeno sam G. predstavljao sve veći broj ljudi. Svaki
put kada bi dolazio u Petersburg, ja bih organizovao razgovore
i predavanja u kojima je on učestvovao, bilo u privatnim kućama
ili sa nekim već postojećim grupama. Obično bi dolazilo tride­
set ili četrdeset ljudi. Nakon januara 1916. godine, G. je počeo
da posećuje Petersburg svakih petnaest dana, ponekad sa nekim
od njegovih učenika iz Moskve.
Nisam razumevao baš sve u vezi načina na koji su ovi sa­
stanci bili organizovani. Činilo mi se da je G. često mnogo to­
ga činio nepotrebno teškim. Na primer, retko mi je dozvoljavao
da unapred zakažem sastanak. Prethodni sastanak bi se obično
završavao na taj način što bi G. objavio da se sutradan vraća u
Moskvu. Sledećeg jutra bi rekao kako je odlučio da ostane do
uveče. Ceo dan bi provodio u cafeima sa ljudima koji su želeli
da ga vide. Tek uveče, sat ili sat i po pre uobičajenog početka
naših sastanaka, on bi mi rekao:
Zašto ne bismo imali sastanak večeras? Telefoniraj onima
koji žele da dođu i reci im da ćemo biti na tom i tom mestu.
Obično sam jurnuo do telefona, međutim u sedam ili pola
osam uveče svi bi već imali neku obavezu i mogao sam sakupi­
ti samo nekoliko ljudi. Neki koji su živeli izvan Petersburga, u
Tsarkoye, i slično, nikada nisu uspevali da dođu na naše sastan­
ke.
Mnogo toga sam kasnije razumeo na drugi način. Osnovni
motivi G. su mi bili jasniji. On ni u kom slučaju nije želeo da
OLAKŠA ljudima koji su hteli da se upoznaju sa njegovim ide­
jama. Naprotiv, smatrao je da samo prevazilaženjem poteškoća,
koliko god bile nevažne i slučajne, ljudi mogu ceniti njegove
ideje.