Page 43 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

nikog još nisam čuo da je to izgovorio na taj način. To me nije
sprečilo da budem siguran da te podele i gradacije postoje. Sto­
ga su mi svi razgovori o umetnosti koji nisu sadržavali te pode­
le i gradacije bili prazni i beskorisni, puko dokazivanje reči. U
onome što je G. rekao, njegovom naglašavanju postojanja ra­
zličitih nivoa koje propuštamo da vidimo i razumemo, osećao
sam pristup onim istim gradacijama koje sam ja osećao ali nisam
mogao da ih definišem.

Uopšte, mnogo stvari koje je G. rekao bile su mi izne­
nađujuće. Bilo je tu ideja koje su mi bile neprihvatljive, koje su
mi se činile fantastične i bez osnova. Druge stvari, naprotiv, be­
­u u velikom skladu sa onim što sam i sam mislio i do čega sam
već odavno došao. Ono što mi je najviše zainteresovalo bio je
SPOJ svega što je govorio. Već tada sam osećao da njegove ide­
je nisu izdvojene jedna od druge, kao što su sve filozofske i
naučne ideje, već sačinjavaju celinu, od kojih sam ja još uvek
sagledavao samo neke delove.
Razmišljao sam o tome u noćnom vozu, na putu iz Moskve
u Petersburg. Pitao sam se, da li sam zaista pronašao ono za čini
sam tragao. Da li je bilo moguće da je G. zapravo ZNAO ono
što treba znati, da bi se nastavilo, nakon reči i ideja, ka delima,
ka »činjenicama«? Još uvek nisam ni u šta bio siguran, niti sam
išta mogao tačno formulisati. Međutim imao sam unutrašnje
ubedenje da se nešto već promenilo i da će od sada sve ići dru­
gačije.