Page 49 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 49

postati besmrtni. Ali kakvo je dobro u tome? Čovek te vrste po­
     staje  'besmrtna  stvar',  mada  je  ponekad  u  njemu  zadržana
     određena količina svesti.  Ali moramo zapamtiti da se čak i ovo
     događa veoma retko.
         Sećam se da su me razgovori koji su sledili dalje,  te večeri,
     pogodili time što je mnogo ljudi čulo nešto sasvim drugo od ono­
     ga što je G.  govorio; oni su obratili pažnju na drugorazredne i
     nevažne primedbe G. i samo njih zapamtili. Samo ih je nekoli­
     ko  postavljalo  pitanje  o  bitnim  stvarima  o  kojima je  govorio.
     Jedno od tih pitanja mi je ostalo u sećanju.
         Na koji način se može izazvati borba između 'da' i 'ne' u
     samom  sebi?  upitao je neko.  Potrebna je žrtva,  rekao je G.
     Ako se ništa ne žrtvuje ništa se ne dobija. Potrebno je žrtvova­
     ti nešto dragoceno,  sada, žrtvovati za dugo i žrtvovati mnogo.
     ALI IPAK NE ZAUVEK. To morate shvatiti jer tu često posto­
    ji  nerazumevanje.  Kada je  kristalizacija  postignuta,  odricanje,
     lišavanje i žrtvovanje nisu više potrebni.  Tada čovek može ima­
     ti sve što želi. Za njega više ne postoje nikakvi zakoni, on je za­
     kon sam sebi.

         Od onih koji su dolazili na naša predavanja formirala se ma­
     la grupa ljudi koja nije propuštala mogućnost da sluša G.  i  koja
     se sastajala i u njegovoj odsutnosti. Bio je to početak prve gru­
     pe u Petersburgu.
         U to vreme provodio sam dosta vremena sa G. i počeo bo­
     lje da ga  razumem.  Čoveka je pogađala njegova ogromna unu­
     trašnja jednostavnost i prirodnost, koja je činila da zaboravimo
     da je on za nas bio predstavnik sveta čudesnog i nepoznatog. Da­
     lje,  veoma jasno  se  osećalo  u  njemu  kompletno  odsustvo  iz-
     veštačenosti  ili  želje  da  ostavi  utisak.  Uz  ovo  osećao  se
     nedostatak ličnog interesa u bilo čemu što je radio, nezaintere-
     sovanost za udobnost i lagodnost i ogroman potencijal za rad ka­
     kav god bio taj rad. Ponekad je voleo da bude u veselom društvu;
     voleo je da organizuje velike večere, kupujući velike količine vi­
     na i hrane a da je sam veoma malo jeo i pio. Mnogo ljudi je ste­
     klo  utisak da je  gurman,  čovek  koji  voli  dobar  život uopšte,  i
     činilo nam se da je često ŽELEO da stvori takav utisak, iako smo
     svi već videli da je to bila »gluma«.
   44   45   46   47   48   49   50   51   52   53   54