Page 44 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 44
DRUGO POGLAVLJE
U Petersburgu leto je prošlo uz uobičajen književni rad.
Pripremao sam svoje knjige za nova izdanja, čitao odobrenja, i
slično. Bilo je to užasno leto 1915. godine, sa atmosferom koja
je vukla nadole, iz koje, uprkos svim naporima, nisam mogao
da se oslobodim. Rat je sada bio prenet na teritoriju Rusije i do
lazio nam je sve bliže. Sve je postalo nestabilno. Skrivena sa
moubilačka aktivnost koja je toliko toga određivala ruskom
životu, postajala je sve vidljivija. »Iskušavanje snage« bilo je u
napretku. Štampari su često štrajkovali. Moj rad je trpeo. Već
sam počeo da razmišljam o tome kako će se katastrofa spustiti
na nas pre nego što uspem da uradim ono što sam naumio. Mi
sli su mi se često vraćale na razgvore u Moskvi. Nekoliko puta
sećam se, kada su stvari bivale naročito teške, govorio sam se
bi, »Odustaću od svega i otići G. u Moskvu.« Ova misao bi uvek
učinila da se osećam bolje.
Vreme je prolazilo. Jednog dana, bila je već jesen, dobio
sam telefonski poziv od G. Došao je u Petersburg na nekoliko
dana. Odmah sam otišao da ga vidim i, između razgovora sa dru
gim ljudima koji su došli da ga vide po pitanju raznih stvari, go
vorio mi je baš kao i u Moskvi.
Sutradan kada je polazio, rekao mi je da će uskoro opet doći.
Prilikom te druge posete, kada sam mu rekao da posećujem
određene grupe u Petersburgu u kojima se razgovara o raznim
predmetima, od rata do psihologije, rekao je da upoznavanje sa
sličnim grupama može biti korisno pošto on ima nameru da
počne sa istom vrstom rada u Petersburgu kakav već sprovodi u
Moskvi.