Page 370 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

se razvija prema mehaničkim zakonima; čak iako ljudi koji
učestvuju u procesu predvide neminovno uništenje svega, neće
biti u stanju išta da učine. Ponavljam, učiniti se može nešto sa­
mo u određenim trenucima koje sam nazvao 'raskršćima', koje
smo u oktavama nazvali 'intervalima', mi-fa i si-do.
— naravno da ima mnogo ljudi koji smatraju da se život ne
odvija na način na koji bi trebalo. Izmišljaju brojne teorije koje
bi po njihovom mišljenju trebalo da izmene život celokupnom
čovečanstvu. Jedan izmisli jednu teoriju, drugi odmah izmisli
protivurečnu. I oboje očekuju da im svi veruju. Život bukvalno
uzima svoj tok a ljudi se ne zaustavljaju verujući u sopstvene ili
teorije drugih ljudi i veruju da je moguće nešto činiti. Sve te teo­
rije su sasvim fantastične, uglavnom zbog toga što ne uzimaju u
obzir najvažniju stvar, a to je sporedna uloga koju čovečanstvo
i organski život igraju u procesu sveta. Intelektualne teorije po­
stavljaju čoveka u centar svega; sve postoji zarad njega, Sunce,
zvezde, Mesec, Zemlja. Oni čak zaboravljaju čovekovu relativ­
nu veličinu, njegovo ništavilo, njegovu prolaznu postojanost i
druge stvari. Oni smatraju da je čovek, ako to želi, sposoban da
izmeni ceo svoj život, to jest, da organizuje svoj život na racio­
nalnim principima. Sve vreme se pojavljuju nove teorije koje
svojom pojavom provociraju suprotne teorije; i sve te teorije i
borba između njih nesumnjivo stvara jednu od sila koja drži
čovečanstvo u stanju u kome je sada. Osim toga, sve te teorije
za opštu dobrobit i opštu jednakost nisu tako nerazumne, ali bi
bile fatalne ako bi se ostvarile. Sve u prirodi ima svoj cilj i svo­
ju svrhu, i nejednakost čoveka i njegova patnja. Uništenje nejed­
nakosti bi značilo uništavanje mogućnosti evolucije. Uništenje
patnje bi značilo, pre svega, uništenje celog niza viđenja za ko­
ja čovek postoji, a drugo, uništenje 'stresa', to jest, sile koja sa­
ma može izmeniti situaciju. Tako je to sa svim intelektualnim
teorijama.
— Proces evolucije, evolucije koja je moguća za čovečan­
stvo kao celinu, je kompletno analogan procesu evolucije koji je
moguć pojedincu. A počinje istom stvari; određena grupa ćelija
postepeno postaje svesna; zatim privlači sebi druge ćelije,
potčinjava ih sebi, i postepeno čini da ceo sistem služi svom ci­
lju a ne samo da jede, pije i spava. To je evolucija i ne postoji