Page 306 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

— Ne razmišljam o tome uopšte. —
— Ako bi vas pitali šta biste hteli, šta ćete odgovoriti? —
Opet upitan pogled: — Ne želim ništa. —
— Ali razmislite, šta biste želeli? —
Na malom stolu pored njega stajala je poluprazna čaša sa
čajem. Zurio je u nju dugo vremena kao da razmišlja o nečemu.
Nekoliko puta je bacio pogled oko sebe, tada je opet pogledao u
čašu i rekao tako ozbiljnim glasom uz tako ozbiljnu intonaciju
da smo se mi svi zgledali:
— MISLIM DA BIH VOLEO DŽEM OD MALINA. —
— Zašto ga ispitujete? — rekao je glas iz ugla, koji smo jed­
va prepoznali.
Bio je to drugi »opit«.
— Zar ne vidite da on spava? —
— A vi? — upitao je neko od nas.
— Ja sam se, naprotiv, probudio. —
— Zbog čega je on zaspao, a vi se probudili? —
— Ne znam. —
Ovim je opit bio završen.
Nijedan od njih se sledećeg dana nije sećao ničeg. G. nam
je objasnio da je kod prvog čoveka sve što je bilo predmet nje­
govih opštih razgovora, njegovih uzbuna i uznemirenja, bilo u
ličnosti. A kada je njegova ličnost bila uspavana, praktično ništa
nije ostajalo. U ličnosti drugog čoveka takode je bilo mnogo ne-
dosledne pričljivosti, ali iza ličnosti postojala je suština koja je
znala isto onoliko koliko i ličnost, samo bolje, pa kada je ličnost
zaspala suština je zauzela njeno mesto na koje je inače imala više
prava.
— Primetili ste da je nasuprot svom običaju, govorio veo­
ma malo, — rekao je G. — Ali je posmatrao sve vas i sve što se
dešavalo, ništa mu nije promaklo. —
— Ali kakvu on ima korist od toga kada se ničeg ne seća?
— rekao je neko od nas.
— Suština se seća, — rekao je G., — ličnost je zaboravila.
To je bilo potrebno jer bi u suprotnom ličnost sve preokrenula i
sve to pripisala sebi.
— Ali to je neka vrsta crne magije, — reče neko.