Page 305 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

mi ostali smo se zgledali. Njegov glas se promenio. Rekao nam
je o nekim posmatranjima samog sebe, na jasan, jednostavan i
inteligentan način bez suvišnih reči, bez preterivanja i bez maj-
munisanja. Tada je ućutao; pušio je cigaretu i očigledno raz­
mišljao o nečemu. Prvi je sedeo mirno ne pomerajući se, kao da
se skupio u loptu.
— Upitaj ga o čemu razmišlja, — rekao je G. tiho.
— Ja? — Podigao je glavu kao da se budi. — O ničemu. —
Nasmešio se slabašno kao da se izvinjava ili kao da je iznenađen
da ga neko uopšte pita o čemu razmišlja.
— Sada ste baš razgovarali o ratu, — rekao je neko od nas,
— o tome šta bi se dogodilo da sklopimo mir sa Nemcima; da li
još uvek tako mislite? —
— Ja zapravo ne znam, — rekao je nesigurnim glasom. —
Zar sam to rekao? —
— Da, naravno, baš ste sada rekli da svako o tome treba da
razmišlja, da niko nema prava da ne razmišlja o tome i da niko
nema prava da zaboravi na rat; svako treba da ima određeno
mišljenje; da ili ne, za ili protiv rata. —
On je slušao kao da ne shvata šta ovaj govori.
— Da? — rekao je. — Kako je to čudno. Uopšte se ne sećam
ničega štoje vezano za to. —
— Ali zar niste zainteresovani za to? —
— Ne, to me uopšte ne interesuje. —
— Zar ne razmišljate o posledicama svega što se sada
dešava, o posledicama za Rusiju, za celu civilizaciju? —
Odmahnuo je glavom kao da žali.
— Ne razumem o čemu govorite, — rekao je, — uopšte me
to ne interesuje i ništa ne znam o tome. —
— Osim toga ste govorili i o svojoj porodici. Zar vam ne
bi bilo mnogo lakše da ste se zainteresovali za naše ideje i pri­
družili se radu? —
— Da, možda, — opet je rekao nesigurnim glasom. — Ali
zbog čega bih ja razmišljao o tome? —
— Pa sami ste rekli da se plašite ambisa, kako ste se izrazi­
li, koji raste između vas i njih. —
Nema odgovora.
— A šta vi o tome sada mislite? —