Page 304 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 304

nudio odgovor na svako od njegovih pitanja. Znao sam šta će pi­
    tati. —
        Njegovo  zadirkivanje  me  nije  dotaklo.  Dao  mi  je  nešto
    značajno i nije to mogao sad oduzeti.  Nisam verovao njegovim
    šalama i mogućnosti da je izmislio ono što je rekao o vraćanju.
    Naučio sam da osetim njegove intonacije. Budućnost je pokaza­
    la da sam bio u pravu,  iako G.  nije izneo ideju vraćanja u izla­
    ganju svog sistema; onje nekoliko puta pominjao ideju vraćanja,
    uglavnom kada je govorio o izgubljenim mogućnostima ljudi ko­
    ji  su prilazili  sistemu a potom se udaljavali  od njega.

        Razgovori u grupama su se nastavljali uobičajenim tokom.
    Jednom prilikom G. je rekao da želi da izvrši opit na izdvajanju
    ličnosti od suštine. Svi smo bili veoma zainteresovani jer je već
    dugo obećavao »opite«, ali do tada ništa nismo videli. Neću opi­
    sivati  njegove metode,  samo ću opisati  ljude koje je izabrao za
    opit  to prvo  veče.  Jedan  čovek,  ne više  tako  mlad,  koji je bio
    prilično uvažen u društvu. On je na našim sastancima govorio
    često i mnogo o sebi, svojoj porodici, o Hrišćanstvu i o događaji­
    ma koji su u ovom trenutku bili vezani za rat, kao i o svim mo­
    gućim  vrstama  »skandala«  koji  su  mi  bili  mučni.  Drugi je bio
    mlađi. Mnogi od nas ga nisu smatrali ozbiljnom osobom.  Veo­
    ma često je izigravao budalu; ili bi ulazio u beskrajna formalna
    objašnjenja o ovom ili onom detalju sistema,  nemajući  ama baš
    nikakav  odnos  prema  celini.  Bilo je  veoma  teško  razumeti  ga.
    Govorio je  rastrzano,  dajući  previše  značaja  najjednostavnijim
    stvarima, povezujući na najnemogućniji način različite tačke gle­
    dišta i reči koje su pripadale različitim kategorijama i nivoima..

        Prenosim vam početak opita.
        Sedeli  smo u velikoj  dnevnoj  sobi.
        Razgovor je tekao uobičajeno.
        — Sada posmatrajte, prošaputao je G.
        Stariji  od  dvojice  muškaraca  koji je sa  mržnjom govorio o
    nečemu, odjednom je utihnuo usred rečenice i izgledalo je da to­
    ne u svojoj stolici gledajući pravo ispred sebe. Na znak koji nam
    je  dao  G.  nastavili  smo  da  razgovaramo  ne  gledajući  čoveka.
    Mladi je počeo da sluša razgovor i tada je i sam progovorio. Svi
   299   300   301   302   303   304   305   306   307   308   309