Page 290 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

tora. A onoga koga ja vidim kada smo sami, vi ostali veoma ret-
ko viđate.
Morate shvatiti da svaki čovek ima konačan repertoar svo­
jih uloga koje igra u običnim okolnostima, — rekao je G. — On
ima ulogu za sve okolnosti koje mu se obično događaju u živo­
tu; ali postaviš li ga u malo drugačije uslove, a on ne može da
pronađe pogodnu ulogu i ZA TRENUTAK POSTAJE ONO
ŠTO JESTE. Proučavanje uloga koje čovek igra, predstavlja
važan deo samo-saznanja. Repertoar svakog čoveka je prilično
ograničen. Ako čovek jednostavno kaže 'Ja' i 'Ivan Ivanovič',
on ne vidi celog sebe, jer 'Ivan Ivanovič' nije jedan; ima ih ba­
rem pet, šest. Jedan ili dva za porodicu, isto toliko za kancela­
riju (jedan za pretpostavljenog i jedan za potčinjene), jedan
za prijatelje u restoranu i možda jedan zainteresovan za zanosne
i intelektualne ideje. Često se čovek poistovećuje sa tim uloga­
ma i ne može da se odvoji od njih. Znati svoje uloge, njihov re­
pertoar, naročito njegove granice, već dosta znači. Ali stvar je
u tome da se, izvan repertoara, čovek oseća vrlo neudobno ako
bi ga nešto potreslo, makar i za trenutak, iz njegovog korena, pa
iz sve snage pokušava da se vrati u bilo koju od svojih uloga.
Pravo se vraća svojim korenima i sve je opet glatko i osećaj ne­
sporazuma i napetosti nestaje. Tako je to u životu; u radu, da bi
posmatrao sebe, čovek se mora pomiriti sa napetošcu i osećajem
neugodnosti i bespomoćnosti. Samo iz iskustva te neugodnosti
može čovek istinski sam sebe posmatrati. Jasno je zbog čega.
Kada čovek ne igra jednu od svojih uobičajenih uloga, kada ne
može da pronađe pogodnu ulogu u svom repertoaru, oseća se kao
da je nag. Hladno mu je, stid ga je i želi da pobegne od svih.
Međutim, postavlja se pitanje: šta zapravo želi? Miran život ili
rad na sebi? Ako želi miran život ni u kom slučaju nikada ne sme
da izađe iz svog repertoara. U svojim uobičajenim ulogama on
se oseća mirno i udobno. Ali ako želi da radi na sebi on mora
uništiti svoj mir. Imati oba nije moguće. Čovek mora učiniti iz­
bor. Ali pri izboru rezultat je često prevara, to znači, da čovek
pokušava da vara samog sebe. Rečima on bira RAD ali u stvar­
nosti on ne želi da izgubi svoj MIR. Rezultat je njegovo sedenje
između dve stolice. Jedan od najneudobnijih položaja. On uopšte
ne radi i uopšte mu nije udobno. Ali čoveku je veoma teško da