Page 289 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 289

'školu'  nekog  srednjevekovnog  slikara  čiji  su  učenici  živeli  sa
    njim, radili sa njim i učeći od njega, učili smo jedni od drugih.
    Istovremeno sam shvatio zbog čega učenici G. nisu u svoje vre­
    me odgovarali na moja pitanja. Shvatio sam do koje mere su mo­
    ja  pitanja bila naivna:
        — Na čemu se zasniva rad na sebi? — Iz čega se sastoji si­
    stem koji proučavaju? — Koje je izvorište ovog sistema? — I ta­
    ko  dalje.
        Sada sam shvatio da se na ova pitanja nije moglo odgovo­
    riti. Čovek mora da UČI da bi počeo ovo da razume. A u to vre­
    me, pre godinu dana,  mislio sam da imam prava da postavljam
    takva  pitanja,  kao  što  ljudi  koji  sada  dolaze  nama,  postavljaju
    istu vrstu pitanja,  i  iznenađuju se kada im ne dajemo odgovore
    misleći,  kao  što  smo  i  mi,  da  smo  izveštačeni  i  da  igramo
    određenu unapred naučenu ulogu.
        Novi ljudi su se pojavljivali  samo na velikim sastancima na
    kojima je G. učestvovao. Izvorna grupa se u to vreme sastajala
    odvojeno. Bilo je sasvim jasno zbog čega je to tako. Mi smo već
    počeli da se oslobađamo od samopouzdanja i osećaja da sve zna­
    mo,  sa čim su  ljudi prilazili radu,  i mnogo  smo bolje razumeli
    G. nego ranije.
        Na opštim sastancima je bilo veoma interesantno slušati na
    koji način  su novi  ljudi  postavljali  pitanja koja smo i  mi  posta­
     vljali u početku i kako nisu shvatali neke osnovne, elementarne
     stvari, koje smo mi već razumevali.  Ti  sastanci sa novim ljudi­
     ma davali su nam određenu količinu samozadovoljstva.
         Međutim, kada bismo opet bili samo sa G., on bi jednom
    rečju razarao sve što smo sagradili i naterao nas je da shvatimo
    da zapravo još ne razumemo i ne znamo ništa, bilo što se tiče nas
    samih ili drugih.
        — Sva nevolja je u tome što ste vi sasvim sigurni da ste uvek
    jedan i isti, — rekao je.
        — Ja  vas  vidim  sasvim drugačije.  Na primer,  vidim  da je
    danas ovde došao jedan Ouspensky, dok je juče bio sasvim dru­
    gi.  Ili doktor na primer, pre nego što ste se pojavili mi smo se-
     deli i razgovarali zajedno; bio je jedna osoba. Tada ste se svi vi
    pojavili.  Pogledao  sam ga  slučajno i  video  sasvim drugog  dok-
   284   285   286   287   288   289   290   291   292   293   294