Page 247 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

— Na koji način se može prepoznati pogrešan put? — upi­
tao je neko.
— Na koji način se može prepoznati? — rekao je G. — Ne­
moguće je prepoznati pogrešan put bez znanja pravog puta. To
znači da nema svrhe mučiti sebe time kako prepoznati pogrešan
put. O tome govorimo sve vreme. Čovek mora imati na umu ka­
ko da pronađe pravi put. To se ne može objasniti u dve reči. Ali,
iz onoga što sam rekao možete izvući mnogo korisnih zaključaka
ako se setite svega što je izrečeno i svega što proizilazi iz rečenog.
Na primer, možete videti da učitelj uvek odgovara nivou učeni­
ka. Što je viši nivo učenika, viši je učiteljev. Međutim, učenik
čiji nivo nije naročito visok ne može računati na učitelja visokog
nivoa. Zapravo učenik nikada ne može sagledati nivo učitelja.
To je zakon. Niko ne može videti više od sopstvenog nivoa.
Obično ljudi ne samo da to ne znaju, već naprotiv, što im je ni­
vo niži tim pre zahtevaju učitelja višeg nivoa. Razumeti ovo već
spada u prilično dobro razumevanje. Ovo se ipak retko događa.
Obično sam čovek ne vredi pet para a zahteva Isusa Hrista za
učitelja. Na manje ne pristaje. I naravno nikada mu ne uđe u gla­
vu da čak i ako bi sreo učitelja kao što je Isus Hrist, onakvog ka­
kav je opisan u Jevanđelju, nikada ne bi bio sposoban da ga sledi
jer je potrebno da bude na nivou apostola da bi bio učenik Isusa
Hrista. Ovo je konačan zakon. Što je učitelj višeg nivoa tim je
teže učeniku. A ako je razlika u nivoima između učitelja i učeni­
ka izvan određenih granica, tada poteškoće učenika na njegovom
putu postaju nepremostive. Baš u vezi sa ovim zakonom poja­
vljuje se jedno od osnovnih pravila četvrtog puta. Na četvrtom
putu ne postoji JEDAN učitelj. Ko god je stariji, učitelj je. I ko­
liko god je učitelj nezamenljiv za učenika toliko je učenik neza-
menljiv za učitelja. Učenik ne može napred bez učitelja,
međutim, ni učitelj ne može napred bez učenika ili više njih. Ovo
nije samo opšta pretpostavka već nezamenljivo i činjenično pra­
vilo na kome se zasniva zakon čovekovog uspona. Kao što je već
rečeno, NIKO SE NE MOŽE POPETI NA VIŠU STEPENICU
DOK NE POSTAVI DRUGOG ČOVEKA NA SVOJE MESTO.
Ono što čovek primi odmah mora da vrati; samo tada može da
primi više. U suprotnom, oduzeće mu se i ono što mu je već da-
to.