Page 250 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 250

—  Svaki  kosmos je živo  biće  koje  živi,  diše,  misli,  oseća,
    koje je rođeno i  koje umire.
        —  Svi  kosmosi  proizilaze  iz  delanja  istih  sila i  istih  zako­
    na.  Zakoni  su isti  svuda.  Međutim,  očitovanja  su  im različita,
    ili bi  se moglo reći,  očituju se ne baš na isti način na različitim
    planovima  univerzuma,  to jest,  na  različitim  nivoima.  Posle-
    dično tome kosmosi nisu analogni jedan drugom. Kada ne bi po­
    stojao  zakon  oktava  analogija  između  njih  bila  bi  potpuna,  ali
    pošto on  postoji,  analogija  između njih  nije  potpuna  kao  što je
    nema ni između nota oktave. Samo su TRI kosmosa uzeta zajed­
    no slična i analogna jedan drugome.
        —  Uslovi  delanja zakona na svakom planu,  to jest,  u  sva­
     tom kosmosu,  određeni su sa  2  sledeća kosmosa, jednim  iz-
     nad i jednim ispod. Tri kosmosa koji stoje jedan do drugoga daju
    potpunu sliku očitovanja zakona univerzuma.  Jedan kosmos ne
    daje potpunu sliku. Stoga, da bi se upoznao jedan kosmos, po­
    trebno  je  znati  2  sledeća  kosmosa,  jedan  iznad  i  jedan  ispod,
    to jest, jedan  veći i jedan  manji.  Uzeti  zajedno,  ova 2  kosmo­
    sa određuju onaj koji je smešten između njih. Tako Mezokosmos
    i Mikrokosmos zajedno, određuju Tritokosmos. Deuterokosmos
    i Tritokosmos određuju Mezokosmos,  i  tako dalje.
        —  Odnos jednog  kosmosa  prema  drugom  različit je u  od­
    nosu jednog  sveta  prema  drugom u  astronomskom  zraku  stva­
    ranja.  U  zraku  stvaranja svetovi  su  uzeti u  stvarnom  odnosu u
    kome postoje za nas u univerzumu,  sa naše tačke gledišta:  Me-
    sec,  Zemlja,  planete,  Sunce,  Mlečni  put  i  tako  dalje.  Stoga,
    kvantitativni međuodnos svetova jednog prema drugom, u zra­
    ku stvaranja,  nije stalan.  U jednom  slučaju  ili  na jednom nivou
    je  veći,  na  primer,  odnos  'svih  sunca'  prema  našem  Suncu;  u
    drugom  slučaju,  na  drugom  nivou je  manji,  na  primer,  odnos
    Zemlje prema Mesecu. Ali je međuodnos kosmosa stalan i uvek
    isti. Tako se  može reći, da je jedan kosmos u odnosu na drugi
    kao što su NULA prema BESKONAČNOSTI. To znači da je od­
    nos Mikrokosmosa prema Tritokosmosu isti kao nule prema be­
    skonačnosti; odnos Tritokosmosa prema Mezokosmosu kao nula
    prema beskonačnosti;  odnos  Mezokosmosa  prema  Deuteroko-
    smosu kao nula prema beskonačnosti; i tako dalje.
   245   246   247   248   249   250   251   252   253   254   255