Page 250 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

— Svaki kosmos je živo biće koje živi, diše, misli, oseća,
koje je rođeno i koje umire.
— Svi kosmosi proizilaze iz delanja istih sila i istih zako­
na. Zakoni su isti svuda. Međutim, očitovanja su im različita,
ili bi se moglo reći, očituju se ne baš na isti način na različitim
planovima univerzuma, to jest, na različitim nivoima. Posle-
dično tome kosmosi nisu analogni jedan drugom. Kada ne bi po­
stojao zakon oktava analogija između njih bila bi potpuna, ali
pošto on postoji, analogija između njih nije potpuna kao što je
nema ni između nota oktave. Samo su TRI kosmosa uzeta zajed­
no slična i analogna jedan drugome.
— Uslovi delanja zakona na svakom planu, to jest, u sva­
tom kosmosu, određeni su sa 2 sledeća kosmosa, jednim iz-
nad i jednim ispod. Tri kosmosa koji stoje jedan do drugoga daju
potpunu sliku očitovanja zakona univerzuma. Jedan kosmos ne
daje potpunu sliku. Stoga, da bi se upoznao jedan kosmos, po­
trebno je znati 2 sledeća kosmosa, jedan iznad i jedan ispod,
to jest, jedan veći i jedan manji. Uzeti zajedno, ova 2 kosmo­
sa određuju onaj koji je smešten između njih. Tako Mezokosmos
i Mikrokosmos zajedno, određuju Tritokosmos. Deuterokosmos
i Tritokosmos određuju Mezokosmos, i tako dalje.
— Odnos jednog kosmosa prema drugom različit je u od­
nosu jednog sveta prema drugom u astronomskom zraku stva­
ranja. U zraku stvaranja svetovi su uzeti u stvarnom odnosu u
kome postoje za nas u univerzumu, sa naše tačke gledišta: Me-
sec, Zemlja, planete, Sunce, Mlečni put i tako dalje. Stoga,
kvantitativni međuodnos svetova jednog prema drugom, u zra­
ku stvaranja, nije stalan. U jednom slučaju ili na jednom nivou
je veći, na primer, odnos 'svih sunca' prema našem Suncu; u
drugom slučaju, na drugom nivou je manji, na primer, odnos
Zemlje prema Mesecu. Ali je međuodnos kosmosa stalan i uvek
isti. Tako se može reći, da je jedan kosmos u odnosu na drugi
kao što su NULA prema BESKONAČNOSTI. To znači da je od­
nos Mikrokosmosa prema Tritokosmosu isti kao nule prema be­
skonačnosti; odnos Tritokosmosa prema Mezokosmosu kao nula
prema beskonačnosti; odnos Mezokosmosa prema Deuteroko-
smosu kao nula prema beskonačnosti; i tako dalje.