Page 47 - Nikola Tesla - Moji izumi

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

лебдели у ваздуху и то ме је снажно погодило. Све се то исто појавило у мом сну, осим
привида моје мајке. Музика је допирала од хора из оближње цркве, у току ране
ускршње службе, објашњавајући успешно све у сагласности са научним чињеницама.

Догодило се то давно, и никада од тада нисам имао ни најмањи разлог да
променим своје погледе у односу на психичке и духовне феномене, јер за то апсолутно
није било никаквих основа. Вера у њих је природна последица интелектуалног развоја.
Религиозне догме се више не прихватају у своме ортодоксном значењу, али сваки
човек је склон да верује у неку врсту више силе. Сви морамо имати неки идеал који ће
управљати нашим понашањем и који ће нас задовољити али није важно да ли је то
вероисповест, уметност, наука или нешто друго, све док делује као нематеријална
сила. За мирољубив опстанак човечанства у целини је битно да преовлада једно
заједничко схватање.

Пошто нисам успео да добијем било какав доказ у прилог тврдњама психолога и
спиритиста, доказао сам на своје потпуно задовољство, аутоматизам живота, не само
кроз стално посматрање појединачних поступака већ много уверљивије преко
одређених уопштавања. Све ово је откриће које ја сматрам највећим тренутком
људског друштва и на чему ћу се кратко задржати. Први наговештај ове
запрепашћујуће истине родио се у мени када сам био врло млад човек, али много
година све што сам приметио тумачио сам једноставно као случајност. Наиме, кад год
су мене или неког коме сам био привржен, или дело коме сам се посветио, други
повређивали, на посебан начин, који би могао најједноставније да се окарактерише
као крајње ружан, осећао сам то као нарочит и неописив бол, који сам у потрази за
бољим именом оквалификовао као “ космички “ а убрзо затим редовно се догађало да
су они који су наносили бол, лоше пролазили. После много оваквих случајева, поверио
сам се једном броју пријатеља, који су и сами имали прилике да се увере у истинитост
ове теорије, коју сам ја постепено формулисао и која може да се представи у неколико
следећих речи.

Наша тела су сличне грађе и изложена су истим спољашњим утицајима.
Резултат тога су сличне реакције и усклађеност општих активности на којима се
заснивају сва наша друштвена и остала правила и закони. Ми смо аутомати које
потпуно контролишу силе средине, разбацавши нас унаоколо као пампуре од плуте по
површини воде, аутомати који су погрешно схватили резултујућу силу спољњих
импулса као слободну вољу. Наши покрети и друге радње служе очувању живота и
мада изгледа да смо потпуно независни једни од других, ми смо спојени невидљивим
везама. Све док је организам у одличном стању он реагује тачно на силе које га
покрећу, али оног тренутка када настане неки поремећај у било ком човеку, његова
снага за самоодржањем слаби. Свако разуме да уколико неко оглуви, ако му вид
ослаби или су му удови повређени, шансе за његов даљи опстанак су умањене. Али је
такође истина, можда чак и већа, да одређена оштећења мозга која мање или више
слабе виталне квалитете аутомата убрзавају његову пропаст. Врло осећајно и
посматрању склоно биће са својим високоразвијеним и потпуно нетакнутим
механизмом који се понаша у складу са променљивим условима околине, надарила је
природа трансцеденталним механичким осећањем, које му омогућава да избегне
опасности које су прикривене да би се директно уочиле. Када такво створење дође у

МОЈИ ИЗУМИ - НИКОЛА ТЕСЛА 44