Page 42 - Nikola Tesla - Moji izumi

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

један узбудљив догађај од пре неколико година, када сам изводио своје експерименте
са струјама високе фреквенције. Стив Броди (Steve Brodie) је управо скочио са
Бруклинског моста. Овај чин су касније унизили имитатори али су први извештаји
наелектрисали Њујорк. На мене je то оставило снажан утисак и врло често сам
спомињао одважног штампара. Једног врелог поподнева осетио сам потребу да се
освежим и ушао сам у један од тридесет хиљада народних локала овог великог града
где су служили укусно 12%-но алкохолно пиће које би сада човек могао да добије
једино ако отпутује у Европу у неку сиромашну и опустошену земљу. Посетилаца је
било доста, али не баш одабраних и дискутовало се о томе догађају, што ми је дало
изврсну прилику за непромишљену примедбу. “Oво сам рекао када сам скочио са
моста." Чим сам изговорио ове речи, осетио сам се као пратилац Тимотеја (Thimoteus)
из Шилерове (Schiller) песме. За трен ока избио је прави метеж и из десетину грла се
заорило: ”То је Броди.” Бацио сам четврт долара на шанк и јурнуо према вратима, али
гомила ми је већ била за петама вичући: “Стани, Стив”, што су наравно многи
пролазници погрешно разумели, покушавајући да ме зауставе, док сам ја махнито
трчао да нађем заклон. Напокон сам кривудајући, на своју срећу успео да се преко
пожарних степеница докопам лабораторије, где сам збацио свој капут и прерушио се у
вредног ковача и почео да кујем. Али ове мере предострожности нису биле потребне,
већ сам био умакао својим прогонитељима. Још много година после тога ноћу, када
машта од дневних ситних потешкоћа створи сабласти, често сам размишљао
преврћући се по кревету каква би ме судбина задесила да ме је руља ухватила и
открила да ја нисам Стив Броди.

Инжењер који је поднео извештај на техничком скупу о недавном чудноватом
леку против статичких сметњи, заснованом на ”до сада непознатом закону природе“
био је исто тако лакомислен као и ја када је тврдио да се ове сметње простиру горе-
доле, док се ове које долазе од предајника простиру дуж Земље. То би значило да би
кондензатор, као и Земљин глобус који око себе има гасни омотач могао да се напуни
и испразни на начин који је потпуно супротан основним учењима изнетим у основним
уџбеницима физике. Оваква претпоставка била би осуђена као погрешна, чак и у
Франклиново (Benjamin Franklin) време, пошто су чињенице које су ово
поткрепљивале и тада већ биле добро познате, а знала се и веза између атмосферског
електрицитета и оног који производе машине. Очигледно је да се природне и
вештачке сметње простиру кроз земљу и ваздух на потпуно исти начин, и да и једне и
друге могу да генеришу и хоризонталне и вертикалне електромоторне силе.
Интерференција не може да се сузбије ниједном од предложених метода. Истина је
следећа. У ваздуху се потенцијал повећава око 50 волти по стопи у вертикалном
правцу, због чега настаје напонска разлика од двадесет или чак четрдесет хиљада
волти између горњег и доњег краја антене. Масе наелектрисане атмосфере које су
непрестано у покрету изазивају струју у проводнику која није уједначена, већ
прилично хаотична, што производи импулсни шум у осетљивој телефонској
слушалици. Што је виши терминал и већи простор испуњен жицама, ефекат је јачи,
али треба разумети да је он чисто локалног карактера и има мало везе са правим
проблемом. Године 1900. када сам усавршавао свој бежични систем, модел апарата
имао је четири антене. Оне су пажљиво подешене на исту фреквенцију и повезане у
паралелу у циљу повећања пријема из било ког правца. Када сам желео да утврдим
позицију извора пренесених импулса, сваки дијагонално постављени пар био је

МОЈИ ИЗУМИ - НИКОЛА ТЕСЛА 39