Page 46 - Nikola Tesla - Moji izumi

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

колико дубоко је укорењена склоност да се у ово верује, чак и код трезвених
Американаца, поменућу један смешан догађај.

Уочи рата, када је изложба мојих турбина у овом граду изазвала различите
коментаре у техничкој штампи, ја сам предвидео да ће бити јагме међу произвођачима
да се дочепају изума, а посебно сам кројио план за једног господина из Детроита, који
је имао невероватну способност нагомилавања милиона. Био сам дубоко уверен да ће
се он појавити једнога дана, тако да сам то са сигурношћу изјавио својој секретарици и
асистентима. И заиста, једног лепог јутра, група инжењера из Фордове моторне
компаније ми се представила и замолила да са мном разговара о важном пројекту.
“Зар вам нисам рекао?“, тријумфално сам упитао своје службенике а један од њих је
одвратио: ”Невероватни сте, господине Тесла, све се управо догоди онако како Ви
предвидите.“ Чим су ови практични људи сели, ја сам наравно одмах почео да величам
дивна својства своје турбине, када ме је њихов заступник прекинуо и рекао: ”Ми знамо
све о томе али смо овде по специјалном задатку. Основали смо психолошко друштво за
истраживање психолошких феномена и желимо да нам се придружите у томе
подухвату. Претпостављам да ови инжењери никада нису сазнали колико је мало
требало да их избацим из своје канцеларије.

Од када су ми највећи људи тога времена, водећи људи у науци, чија су имена
бесмртна, рекли да сам обдарен необичним умом, усредсредио сам све своје умне
способности на решавање великих проблема без обзира на жртве. Много година сам
покушавао да решим енигму смрти и помно сам мотрио сваку врсту духовног
упозорења. Али, само једном у току свога живота доживео сам нешто што је за мене
тренутно оставило утисак натприродног. Било је то у време мајчине смрти. Био сам
потпуно исцрпљен од бола и дугог бдења и једне ноћи су ме одвели у неку зграду, два
блока од наше куће. Док сам тамо беспомоћно лежао, помислио сам да је моја мајка
умрла, док сам ја био далеко од њене постеље, сигурно би ми послала неки знак. Два,
три месеца пре тога био сам у Лондону са својим сада покојним пријатељем сер
Виљемом Круксом (Sir William Croockes) у друштву у коме се расправљало о
спиритуализму па сам био потпуно обузет тим мислима. Можда нисам обратио пажњу
на остале, јер сам пажљиво слушао његове аргументе, пошто ме је то његово епохално
дело о зрачењу, које сам читао као студент, подстакло да се посветим електротехници.
Размишљао сам да су сада најповољније прилике за сагледавање енигме загробног
живота, пошто је моја мајка била геније и нарочито ненадмашна у снажној интуицији.
Целе ноћи сваки нерв у мозгу ми је био напет у ишчекивању, али ништа се није
догодило до раног јутра, када сам заспао или се можда онесвестио и угледао облак са
ликовима анђела чудесне лепоте и једног од њих како ме посматра са пуно љубави, а
који постепено поприма изглед моје мајке. Привиђење је полако лебдело кроз собу и
нестало, а мене је пробудила неописиво мила песма коју је певало много гласова. У
том часу, био сам сигуран, не знам како, да је моја мајка умрла баш тада. И то је била
истина. Нисам био у стању да појмим огромну тежину болног сазнања које сам
унапред осетио и написао сам писмо сер Виљему Круксу док сам још био под тим
утисцима и слабог здравља. Када сам се опоравио дуго сам тражио спољњи узрок ове
чудне појаве и на моје велико олакшање успео сам у томе, после много месеци
безуспешних напора. Видео сам слику прослављеног уметника која представља једно
од годишњих доба у облику облака са групом анђела који су, како се чинило заиста

МОЈИ ИЗУМИ - НИКОЛА ТЕСЛА 43