Page 244 - Milomir Marić - Deca Komunizma

jugoslovenske radničke klase.“
„Za svoj rad niste dobili nijedno sovjetsko ratno odlikovanje?“
„Nisam! Samo telegrame u kojima mi se zahvaljuju.“

„Zar vam to nije čudno?“
„Ne. Odmah posle rata bio sam ovde pod partijskom istragom i
kaznom, pa su Rusi pazili da se ne mešaju i ne komplikuju
međudržavne odnose. Inače, odlikovani su po pravilu izginuli
obaveštajci, mnogi svesno žrtvovani. Zorgea i njegovu grupu je, priča se,
sam Staljin provalio. Ja sam jedanput 1943. dobio poruku sovjetskog

Generalštaba, sa Staljinovim potpisom, u kojoj se od mene traži da dam
č
svoju ta nu lokaciju u Zagrebu. Poslao sam odgovor da ć u ih o tome
obavestiti kad rat bude gotov.“
„Ne postoji nikakav službeni akt o vašem postavljenju za prvog
jugoslovenskog ambasadora u SAD?“

„To se dešavalo u februaru–martu 1945. Stari me je postavio, a
Kardelj je to oborio na sastanku Politbiroa. Video sam da se nešto kuva,
kad sam ga sreo na ulazu u Skupštinu, odlazeći kod starog Ribara.
Ironično me je pozdravio: ’Zdravo, ambasadore!’ Sa Kardeljem sam u
č
zavadi od pre rata, iz Moskve. Predavao je izmišljotine o slovena koj
istoriji i došlo je do svađe između njega i Dragutina Gustinčiča, koji je

pre njega na KUNMZ-u predavao po Grudenu, istoričaru iz prošlog
č
č
veka koji je u Celovcu štampao klasi nu istoriju slovena kog naroda. A
Kardelj je pričao nešto napamet, nimalo se ne obazirući na istorijske
činjenice. Pošto smo ga ismejali, odstranjen je i vraćen je Gustinčič.
U svojim sećanjima Kardelj me je predstavio kao paničara. Sigurno
da sam bio, kad je on imao vrlo pouzdanu teoriju da Italijani ne ratuju

nedeljom, u šumi i noću!? Suprotstavljao mu se samo general Jaka Avšič.
Iznenada (nedeljom, noću i u šumi), Italijani su napravili Rošku ofanzivu
č
i razbili nas na sve strane. Ispri ao sam to Loli Ribaru, on je to preneo
ć
Starom. Poslao je crnogorske oficire, na č elu sa Arsom Jovanovi em, da
preuzmu komandu slovenačkih jedinica. Kardelj mi to nikada nije
oprostio.“

„Šta ste radili kao ražalovani ambasador?“
„Ostao sam ’na raspolaganju’ kod Aleksandra Rankovića. Nisam
imao platu i svraćao sam povremeno kod Marka po paket para. Lično mi
je vadio iz kase. Tako je bilo sve dok posle ’izlaska’ iz ruske službe nisu
rešili da me saslušavaju o Kerestincu na kraju 1945. godine. Nisam ništa

priznao. Kaznili su me ukorom, pošto su se plašili Rusa. Uostalom,
sovjetski vojni predstavnik Kiseljev mi je ponudio avion, da ukrcam
porodicu i idem u Moskvu. Nisam pristao, dosta mi je bilo emigracije.

244