Page 181 - Milomir Marić - Deca Komunizma

č
„Eto, tako“, po eo je Bastaji ć opširno svoju pri u, iako je bio u
č
velikoj žurbi. Posle tri meseca boravka u Beogradu, spremao se na put.
Na osnovu posebne zakonske uredbe, zajedno sa stotinama drugih

legalizovanih komunista u novembru 1939. godine, proteran je u rodno
mesto Pernu, kraj Topuskog.
„Ala me Dragiša prevari!“, procedio je.
Na proveri, agent beogradske policije Boško Bećarević ubeđivao je
Bastajića da je on za njega dragocen i da oni svakako moraju sarađivati.
Bastaji ć je to kategori ki odbio: „Dao sam re č predsedniku Vlade da se
č
neću baviti politikom i on mi je zauzvrat garantovao da ni od koga neću
biti uznemiravan. Pošto se ja sporazuma držim, molim vas da me više ne
gnjavite!“
Posle mesec dana Pavle se pojavio na vratima kuće u kojoj je rođen i
u kojoj je poslednji put bio ravno 28 godina ranije. Nije znao da mu se

majka u međuvremenu preudala u Srem i tamo umrla 1928. Zbunio je
ženu koja je, na njegovo kucanje, otvorila vrata: „Ujna, da li me možeš
prepoznati?“ Dovoljno joj je bilo što se srela s njegovim crnim očima:
„Pajo, jesi li to ti!?“
U Perni su se s njim davno bili oprostili i smatrali ga izgubljenim
sinom. Dolazio je retko i dok je studirao u Zagrebu. Ujaku Teši Rkmanu,

kod koga je njegova majka kao udovica živela, pisao je 1. aprila 1912. da
se nekako snalazi, da ima para za dva obroka dnevno, ali ne bi bilo loše
kad bi mu poslao šest-sedam kruna, da ujutru makar popije čaj. Pored
toga, poru io je ujaku i majci da se ne brinu zbog reversa koje su
č
potpisali za njegovu gimnazijsku stipendiju kod Klerikalnog fonda, jer je
do tada nijedan đak nije vraćao.

Porodica nije mogla da pretpostavi da je on ušao u revolucionarne
vode i da sa drugovima sprema atentat na namesnika Cuvaja, a
pogotovu da je otišao u Srbiju da se bori u komitskim č etama. Njegova
majka Marica dobila je slom živaca kad joj je javljeno da je u novinama
pisalo kako joj je sin poginuo u boju sa Turcima kod mesta Mrdara u
Makedoniji. Međutim, jedan rođak iz Srbije proverio je to i utvrdio da je

Pavle bio samo teže ranjen u glavu i da je već prilično prezdravio. To je
bilo poslednje što su u Perni o njemu čuli. Brat od ujaka Mile tražio ga je
bez uspeha 1921. godine preko Međunarodnog Crvenog krsta.
Mile je uputio i pismo Svetozaru Pribićeviću, ministru prosvete
Kraljevine SHS, u kome je pitao da li je još živ dobrovoljac iz srpsko-

turskih ratova Pavle Bastajić. Pribićević je dosta držao do svoje
popularnosti u narodu Banije i Korduna, pa je šefu kabineta naredio da
tom nepoznatom seljaku iz Perne uljudno odgovori: „Izveštavam Vas da

181