Page 184 - Milomir Marić - Deca Komunizma

č
bez igde i ega. Izbegavao je da govori o Staljinu, ali nije propustio da
kaže da se on ne može nikako meriti sa Lenjinom, čovekom koji se rađa
jednom u hiljadu godina. Hvalio je Trockog, isticao njegovu ulogu u

Oktobarskoj revoluciji i žalio što Lenjin nije poživeo duže, da Trockog
č
č
sa uva za komunisti ki pokret. Bastaji ć im je otkrio da se i sam li no
č
susreo sa Lenjinom. Bilo je to krajem 1916. ili po etkom 1917. godine u
č
Cirihu. Išao je s društvom na neko njegovo predavanje. Posle su
ugovorili sastanak, na kome su oni govorili više od Lenjina. Potvrdili su
i
vest da je u Srbiji poginuo Dimitrije Tucović izneli svoje ocene prilika
na Balkanu.
Bastajić nije krio svoje duboko razočaranje tadašnjim političkim
kursom u Sovjetskom Savezu. Bezrazložne čistke 1937/38. godine
napravile su nenadoknadivu štetu, likvidirano je na hiljade nevinih ljudi
i najboljih komunista, obezglavljen je komandni kadar Crvene armije.

Sklapanje pakta između SSSR i Nemačke Bastajić je ocenio kao veliku
bruku svetskog komunizma, koja će imati dalekosežne posledice. Hitler
se nikad nije držao nikakvih dogovora i smešna su i naivna očekivanja
da će, u slučaju rata, nemačka radnička klasa zbaciti fašizam i izvesti
revoluciju. Komunistička partija je potpuno uništena, a fašizam je ušao u
sve pore nemačkog društva.

„Ja sam sve to davno napisao u svojim izveštajima iz Nemačke, ali
mi u Moskvi nisu verovali“, neveselo je zaključio Bastajić.
Tako su, malo-pomalo, došli do onoga što ih je najviše intrigiralo.
Ko je uopšte taj Pavle Bastaji , što se iznebuha stvorio tu, u njihovoj
ć
zabiti i sirotinji? Rekao je neodre eno da je bio u kontaktu s
đ
Kominternom, mada nije uvek za nju radio. Tu su, po njemu, bili „neki

zadaci“: „Proučavao sam političko stanje u pojedinim zemljama i
sarađivao s organizacijama komunističke partije.“ Obišao je celu Evropu,
bio je dugo u Turskoj. Srodio se, podjednako, sa svim evropskim
zatvorima i kafanama.
Iz glave mu nije izlazio stari prijatelj Mustafa Golubić: „Vrag zna šta
je sada s njim!? Jugoslovenska policija je stalno strahovala da mi

spremamo atentat na Aleksandra i Pašića, iako na tome nismo ozbiljno
radili. Katkad smo prolazili kroz zemlju po važnim partijsko-političkim
pitanjima i nije bilo govora da bilo šta rizikujemo.“
Iako seljačići, Bastajićevi sagovornici nisu bili nimalo naivni. Izokola
su pokrenuli pitanje senzacionalnih otmica belogardejskih generala

Kutepova i Milera i Pavlovog učešća u njima. Na to se on samo
zadovoljno smeškao. U svojoj radoznalosti, oni su išli dalje:
„Šta vas je nateralo da se vratite u Jugoslaviju?“

184