Page 124 - Meša Selimović - Tvrđava
P. 124
udarivsi se po stegnima, i rekao, oprastajuci se (mislio sam da se ruga, ali ne,
bilo je sasvim ozbiljno):
- Lijepo se narazgovarasmo. Ne zamjerite.
Bas se lijepo narazgovarasmo, kao da smo se motkama mlatili!
Ali ne bih rekao da je otisao uvrijedjen. Ko zna sta je uslo u njegovu otpornu
glavu, a sta mu je samo proleprsalo pored usiju.
A onda mi je palo na um da je cak mogao osjetiti postovanje prema nama,
zato sto ne pristajemo na podlost, i sto mu kazemo sta mislimo. Mozda, jer
Avdaga je surov ali nije pokvaren, ne zna za milost ali nema lukavstva. On je
izvrnuti, unakazeni narodski covjek, koji drukcije ore i kopa nego njegov otac,
ali je nesto ljudskog moglo da se zadrzi u njemu. Neko zrno, neka naplavina,
neko blijedo sjecanje. Ali sve ovo govorim napamet, jer ne znam kakva se
cuda desavaju u dusi jednog dzelata.
Ispratio sam ga do sokaka, ne znajuci sta da mu kazem. Nisam htio da
ublazavam ni da utvrdjujem ono sto je receno.
- Zena ti je opasna - rekao je, posto smo sisli niz stepenice, da ga ne bi cula,
pomislio sam. - Sad znam zasto nisi pristao. Zbog nje.
- Kako zbog nje. Odgovorio sam ti odmah, ne pitajuci nju.
- Ne bi joj smio na oci da si pristao. A ja se cudim: zasto? Vidio sam zasto.
Hvala bogu sto se nisam zenio. Nego, nisam ti rekao zasto sam dosao.
Dobro se sjetio, makar i na kraju.
- Porucio ti je Dzemal-efendija da dodjes sutra u Begovu dzamiju, u podne. I
rekao je da nemas pravo, ne ljuti se na tebe.
- Zasto da dodjem u dzamiju?
- Bice sva ulema. Govorice se o onom studentu, Ramizu.
- Sta ce se govoriti?
- E, to ne znam. A Ramiz je zatvoren u tvrdjavi, jesi li cuo?
- Kada?
- U prvi mrak. Uhvatili su ga ljudi kojima je govorio. I predali vlastima. E tako,
i dodji, sigurno. Posao je, pa se vratio.
- Kad sam dosao, tvoja zena nije bila sama.
- Nego?
- S Osmanom Vukom. Otisao je kad sam ja dosao.
- Sigurno me nesto trazio.
- Mozda te i trazio. Samo da znas.
Nije vjerovao nikome, kako bi vjerovao zenama. I upozoravao me da pripazim,
ali s te strane sam miran, hvala bogu.
Avdaga je otisao u mrak, a mene ostavio rasturena, zbog Ramiza.
