Page 719 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

- Како сте добро урадили што сте смислили да дођете - рече му.

- Одавно сам се спремао. Сад ћемо се наразговарати. Јесте ли прочитали Спенсера?
- Не, нисам довршио - рече Љевин. - Уосталом, сад ми није потребан.

- Како то? То је занимљиво. Зашто?

- То јест, ја сам се коначно уверио да решење питања, која ме занимају, нећу наћи код
њега, и њему сличних. Сад...

Спокојан и весео израз Катавасовљева лица порази Љевина, и тако му би жао свога
расположења које је очевидно покварио овим разговором, да је, сетивши се своје намере,
зауставио разговор.

- Уосталом, разговараћемо доцније - додаде он. - Ако хоћете на уљаник, онда изволите
овуда, овом стазицом - обрати се он свима.
Дошавши уском стазицом до непокошене ливаде, коју је покривао, с једне стране, густ

ћилим дана и ноћи, и по њему, начесто, тамнозелено високо жбуње кукурека - Љевин смести
госте у дебелој свежој хладовини младих јасика, на клупу и пањеве нарочито припремљене
за посетиоце уљаника који се боје пчела, а сам оде да деци и одраслима донесе хлеба,
краставаца и свежег меда.

Старајући се да што мање чини нагле покрете, и ослушкујући пчеле које су све чешће
пролетале поред њега, он дође стазицом до кућице. Крај самог вењака зазуја једна пчела и
западе му у браду, али је он пажљиво извади. Кад уђе у хладовити вењак, скиде са зида о
клин окачену мрежицу, и наденувши је на главу и метнувши руке у џепове, уђе у ограђени
уљаник у којем су, насред покошеног места, стајале, у правилним редовима, привезане ликом

за коље, све познате му старе кошнице, свака са својом историјом; а уз прошће беху
понамештани овогодишњи млади ројеви. Испред лета на кошницама трепериле су и играле
пред очима пчеле и трутови, окретаху се и тискаху на једном месту; а кроз њихову средину,
све у једном правцу, у шуму на расцветану липу и натраг ка кошницама, пролетаху пчеле
раднице на пашу и са паше.

До ушију непрестано допираху разнолики звуци: час вредне раднице која брзо пролеташе;
час доконог трута који само зуји и светкује; час узбуђених стражарица које чувају своју
тековину и спремају се да убадају. С оне стране ограде старац је стругао обруч и није видео
Љевина. Не јављајући се, Љевин застаде насред уљаника.

Обрадова се што је остао сам, да се прибере од стварности која је већ успела да поколеба
његово расположење.

Сети се да је већ успео да се наљути на Ивана, да се покаже хладан према брату, и да
лакомислено разговара с Катавасовом.

»Је ли могућно да је оно било само тренутно расположење, и да ће проћи не оставивши
трага?« помисли.

Истога се тренутка вратио у своје расположење, и с радошћу осетио да се нешто ново и
значајно догодило у њему. Стварност је само привремено прекинула душевно спокојство које
је нашао, оно је у целости било у њему.

Као год што су га пчеле, летећи око њега, претећи му и одвајајући његову пажњу, лишавале
потпуног физичког спокојства, нагониле га да се грчи, да их избегава, исто су га тако и бриге,