Page 715 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

XIII

И Љевин се сети скорашњег призора са Доли и њеном децом. Оставши сама, деца почеше
пржити малину на свећи и сипати млеко у уста као из чесме. Мати их затече и поче пред
Љевином да их саветује, говорећи им колики се труд старијих улаже у оно што они
упропашћују, и да је сав тај труд за њих, и да неће имати из чега да пију чај ако буду лупали
шоље, а ако буду просипали млеко неће имати шта да једу и помреће од глади.

Љевина запрепасти мирно, снуждено неверовање с којим су деца слушала ове материне
речи. Њих је огорчило само то што је прекинута њихова занимљива игра; она нису веровала
ни у једну реч од свега што је говорила мати. Она нису ни могла веровати, јер не могу
замислити обим онога чиме се користе, па зато не могу замислити ни да је то што она

упропашћују баш оно од чега живе.
»Све то постоји само по себи - мислила су она, и у томе нема ничега важнога и

занимљивога, то је увек било и биће. И увек је све једно исто. О томе ми немамо шта да
мислимо, то је готово; а ми хоћемо да измислимо нешто ново и своје. И ето, замислили смо
да у шољу метнемо малину и да је пржимо на свећи, и да млеко као из чесме сипамо једно
другом у уста. То је занимљиво и ново, и ништа није горе него пити млеко из шоље.

»Зар не чинимо то исто и ми, зар нисам то чинио и ја кад сам истраживао разумом значај
природних сила и смисао човечјег живота?« настави Љевин размишљање.

»И зар то исто не раде све филозофске теорије: иду чудноватим, човеку неурођеним
путем мисли, да би га довели до сазнања онога што он одавно зна, и зна тако тачно да без
тога не би могао ни живети?

Зар се не види јасно у развијању теорије свакога филозофа да он унапред зна главни
смисао живота исто тако несумњиво као и сељак Фјодор, и нимало јасније од њега, и само
му је по вољи да се сумњајући и умним путем враћа ономе што је свима познато.

»Дела, пустите децу да сама пронађу и направе посуђе, помузу млеко итд. Да ли би се и
онда шегачила и играла? Помрла би од глади. А дела, оставите нас с нашим страстима,
мислима без појма о једном богу и творцу! Или без појма о томе шта је добро, без
објашњења моралнога зла.

»Дела, створите нешто без тих појмова!

»Ми само рушимо, јер смо духовно сити. Права деца!
»Откуд код мене радосно, са сељаком заједничко знање које ми једино даје душевни мир?
Одакле сам то узео?

»Ја, васпитан у поимању бога и као хришћанин, са животом испуњеним свим оним
духовним благом које ми је дало хришћанство, живећи од тога блага којим сам испуњен ја,