Page 718 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

- Ужасно страшан! И овако чини рукама - рече Тања устајући у колима и подражавајући
Катавасова.

- Стар или млад? - смејући се питаше Љевин, кога је представљање Тањино подсећало на
некога.

»Ах, само да не буде какав непријатан човек!« помисли Љевин.
Тек што скрену на завијутку, и угледа оне што су му долазили у сусрет, Љевин познаде

Катавасова у сламном шеширу; иде, и тачно онако размахује рукама како га је Тања
представљала.
Катавасов је веома волео да говори о филозофији, о којој је добио појам од природњака
који се никад нису бавили филозофијом; Љевин се у последње време у Москви врло много

препирао с њим.
Прво чега се Љевин сети кад спази Катавасова, био је један од таквих разговора, у којем је

Катавасов, очигледно, мислио да је победио.
»Не, нећу нипошто да се препирем и лакомислено да казујем своје мисли«, реши у себи.

Сишавши с кола и поздравивши се с братом и с Катавасовом, Љевин упита за жену.

- Однела је Мићу у Колок (то је била шума око куће). Да га тамо смести, јер је у кући
врућина - рече Доли. Љевин је увек одвраћао жену од навике да носи дете у шуму, сматрајући
то као опасно, те му овај извештај беше непријатан.

- Непрестано га пренаша с места на место - смешећи се рече кнез. - Ја сам јој савеговао
да проба да га однесе у леденицу.

- Ххела је да дође на уљаник. Мислила је да си тамо. Ми идемо тамо - рече Доли.
- Па, шта радиш? - рече Сергије Иванович изостајући од других и равнајући се с братом.

- Ништа особито. Као и увек, занимам се газдинством - одговори Љевин. - А ти, колико
ћеш остати? Одавно те очекујемо.

- Тако до две недеље. Имам врло мното посла у Москви.

При тим речима браћа се сретоше погледима, и Љевин, без обзира на ваздашњу, особито
сада силну жељу да буде у пријатељским и, што је главно, простим односима са братом,
осети да му је незгодно гледати у њега. Он обори очи, не знајући шта да каже.

Прелазећи у памети све предмете разговора који би могли бити пријатни Сергију
Ивановичу, и одвратити му пажњу од разговора о српско - турском рату и словенском питању,
који је наговестио кад је поменуо послове у Москви - Љевин поведе реч о књизи Сергија
Ивановича.

- Је ли већ било приказа на твоју књигу? - упита он.

Сергије Иванович се осмехну на то хотимично питање.
- Нико се тим не занима, а ја најмање - рече он. - Пазите, Дарја Александровна, биће
кише - додаде, показујући штапом на беле облачиће који се појавише изнад јасикових врхова.

И доста је било тих неколико речи, па да се онај не толико непријатељски, колико хладан
однос, који је Љевин свакако хтео да избегне, опет утврди између браће.

Љевин приђе Катавасову.