Page 500 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina
P. 500
II
На тераси беше искупљено цело женско друштво. Оне су и иначе волеле да седе ту после
ручка, али данас је тамо био још и посао. Осим веза и шивења повоја, кошуљица и пелена,
чиме све беху заузете, данас се тамо кувало слатко, по новом начину за Агафју Михаиловну,
то јест, без додавања воде. Кити је уводила тај начин који се употребљавао код њих у кући.
Агафја Михаиловна, којој је и пређе повераван овај посао, сматрала је да оно што се радило у
Љевиновој кући није могло бити рђаво, па насу воде у јагоде, тврдећи да је друкчије
немогућно. Била је ухваћена у томе; и сад се кувало слатко од малина у присуству свију, те је
Агафја Михаиловна морала признати да слатко и без воде може испасти добро.
Са загрејаним и јетким лицем, замршеном косом и засуканим до лаката мршавим рукама,
окретала је Агафја Михаиловна казанчић над ватром и мрко гледала у малине, желећи из
дубине душе да се згусну и остану некуване. Кнегиња пак, осећајући да гнев Агафје
Михаиловне мора бити управљен против ње, главног саветодавца за кување малина, стараше
се да изгледа као да је заузета другим послом и да се не интересује малином; говорила је о
другим стварима, али је потајно гледала на казанчић.
- Ја увек нешто јефтино купујем девојкама за хаљине - говорила је кнегиња, настављајући
започети разговор... - Да ли не би добро било да скинемо сад пену, драга? - додаде она
обраћајући се Агафји Михаиловној. - Никако није потребно да ти то радиш, а и врућина је -
задржа она Кити.
- Ја ћу - рече Доли, и уставши поче опрезно вући кашиком по запењеном шећеру,
лупкајући њоме покаткад по тањиру који већ беше покривен разнобојном жуто - ружичастом
пеном из које се цедио као крв црвен сируп. »Ала ће они то лизати уз чај!« мислила је о
својој деци, и сећала се како се она, као дете, чудила што одрасли неће да једу оно што је
најбоље - пену.
- Стива каже да је много боље давати у новцу - настављала је међутим Доли почети
занимљиви разговор о томе како је боље даривати млађе - али...
- Какав новац! - проговорише у један глас кнегиња и Кити. - Оне цене робу.
- Ја сам, на пример, прошле године купила нашој Матрјони Семјоновној нешто врло
налик на пуплин - рече кнегиња.
- Сећам се, она је у тој хаљини била на ваш рођендан.
- Врло лепа шара; тако просто и отмено. Хтела сам и себи од истог да сашијем, само да
она није већ имала. Тако нешто као у Варењке. Лепо и јефтино.
- Е сад је, чини ми се, готово - рече Доли цедећи с кашике сок.
- Кад почну да излазе као переци, онда је готово. Кувајте још мало, Агафја Муxаиловна.