Page 428 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

То је био опет један од милион тачних погледа који су могли произаћи из његове слике и
из прилике Христове. Она рече да је Христу жао Пилата. У изразу Христовом мора бити и
израз жалости, зато што је у њему и израз љубави, надземаљског мира, готовости да умре, и
свести о узалудности речи. Разуме се да постоји израз чиновника у Пилату, и израз жалости

у Христу, пошто је један оличење телесног, а други духовног живота. Све то, и много шта
друго промакло је у мислима Михаилова. И лице му се опет озари усхићењем.
- Да, и како је израђена ова прилика, колико је ту ваздуха. Просто да је обиђеш - рече
Гољењишчев, очевидно показујући том напоменом да он не одобрава садржај и мисао

прилике.
- Да, дивна вештина мајстора! - рече Вронски. - Како се ове прилике у позадини

издвајају! То је техника! - рече он обраћајући се Гољењишчеву, и тиме напомињући разговор о
техници који су међу собом имали, и у току којега је Вронски очајавао што не може достићи
ту технику.

- Да, да, дивна! - потврдише Гољењишчев и Ана. Без обзира на узбуђеност у којој се
Михаилов налазио, напомена о техници јако се косну његова срца, и он, љутито погледавши
у Вронског, одједном се намршти. Често је слушао ту реч, техника, и никако није могао да
схвати шта људи под том речи подразумевају. Знао је да су под том речи разумевали
механичку способност сликања и цртања, потпуно независну од садржине. Често је опажао,
као и у овој садашњој похвали, да су технику противстављали унутрашњој вредности; као да

се може добро насликати оно што је рђаво. Знао је да треба много пажње и обазривости да се
при скидању покрова не повреди сама слика, као и за то, да се поскидају сви покрови; али
никакве вештине сликања, ни технике, при том нема. Кад би се маломе детету, или његовој
куварици открило оно што он види, и они би умели скинути покров са онога што виде. А
најизвежбанији и највештији сликар - техничар самом механичком способношћу не може
насликати ништа, ако му се пре тога не би откриле границе садржине. Осим тога, он је
осећао: ако се већ почне говорити о техници, он не може за њу бити похваљен. У свему што

је сликао и насликао, видео је недостатке који му позлеђиваху очи, који су долазили од
несмотрености при скидању покрова, и које сада не би могао поправити сем да поквари целу
слику. И, готово на свима приликама и лицима, угледа још остатке покрова који нису били
сасвим скинути, и који су кварили слику.

- Једно би се могло рећи, ако допустите да вам учиним ту напомену... - примети
Гољењишчев.

- О, драге воље допуштам, молим вас - рече Михаилов смешећи се претворно.
- А то је, да је Христос код вас човекобог, а не богочовек. Уосталом, ја знам да сте ви то и

хтели.
- Ја нисам могао сликати оног Христа кога немам у души - рече Михаилов суморно.

- Да, али у таквом случају, ако допустите да изразим своју мисао, ваша је слика тако
добра, да јој моја напомена не може ништа нашкодити, и она остаје само моје лично
мишљење. Код вас је други случај. Сам мотив је други. Али узмимо, рецимо, Иванова. Ја

мислим: ако се Христос своди на степен историјске личности, боље би било да је Иванов
изабрао другу историјгку тему, свежу, нетакнуту.
- Али ако је ово највиша тема која се намеће уметности?