Page 36 - Joe L. Wheeler - Daljinski kontrolisani: kako televizija utice na vas

74

ostavi ih”
jednu noć,
kraja života.

gledaš kako ga on ili ona gazi.
tragediju u modernom društvu.

ko se nudi da ti bude prijatelj do kraja života.
je, po mom mišljenju, samo uz Božiju pomoć.

život. Pre nekoliko godina, dok sam bio na čelu “Southwestern’s
prijatelj samo dok ne diplomiram... ili ste moj prijatelj na duže
staze?” Ona je znala da sam plaćen da joj pomognem da diplomira
za one koji su nekada bili deo porodice... Deci sve to izgleda kao
– ono što je zaista htela da zna, pre nego što se usudi da širom otvori
da im zalupite vrata pred nosom. Upravo je taj osećaj napuštenosti
Adult Degree Program”, bilo mi je postavljeno pitanje koje je na
biste ostali zajedno i bili tu za svoju decu i unuke u svim
Posledice te tragedije, međutim, poput talasa se šire kroz čitav
kraju promenilo moj život. Postavila mi ga je jedna žena čiji su se
i opadanja sopstvene vrednosti ono što predstavlja tako veliku
roditelji razveli dok je još bila vrlo mala: “Dr Viler, da li ste Vi moj
da se prilagođavaš životnom putu i osobinama svog partnera, da
vrata prijateljstva, bilo je to da li moje interesovanje za nju kao osobu
njihovog svakodnevnog života: pokloniš nekome srce i onda
To pitanje me je nateralo da ponovo procenim svaku vezu u
kraja života. Potrebno je mnogo truda i volje da bi stalno mogao
mom životu u to vreme. Što je još značajnije, ono je učinilo da mi
Neki od njih mi kažu kako medijska filozofija života “voli ih i
može razorno da deluje kada se prenese u realnost
prijateljstvo i pomaganje drugima postane najvažnija stvar do
norme ili sam jedna od retkih pojava u današnjem društvu: neko
Ta posvećenost i želja da do kraja života ostanete zajedno moguća
bolno kao odvrtanje i zavrtanje “slavine” ljubavi, nedostatak brige
ima na sebi utisnut “rok upotrebe”. Naše društvo je toliko zasićeno
isplaniranim “bacanjem u staro gvožđe”, razvodima i vezama za
Samo ostavljanje često nije toliko
da je htela da zna da li sam i ja samo deo te društvene
nevoljama, nesporazumima i teškoćama koje život sa sobom nosi.
(Willi
zo vanje,
i događa.
je za njujorški
o čemu se dosta go
Vilijam
pažanja i svoju zabri
t
praktično ni ne postoji.” 78
sekularnoj i u verskoj štam
sve što su otkrili bilo je ne
naučnika izneo je svoja za
gativno! A stalno su pred
Bivši ministar za obra
pi. Šta su otkrili? Gotovo
-
-
vorilo i u
-
ogroman broj stručnjaka i
Benet
Harvard
viđali ono što se sada zaista
-
klub: “Ako želimo da naša
am Bennett), izjavio
-
Tokom tog istog perioda,
nu ost,
‘Nemam vremena, gledaj televiziju’ “ 79
bedemi – dom, škola i crkva – predali su svoje uloge skoro bez
75
U poslednjih četrdeset godina, mediji bez mnogo buke i
moralnog vakuma: mediji otvoreno i sistematično razaraju moralno
Kada su američki mediji u pitanju, situacija je mnogo gora od
učiti koje su to osobine. Ona moraju naučiti da prepoznaju oblike
i sadržaj tih osobina. Moraju postići makar i minimalni nivo
pompe uništavaju dušu modernog čoveka. Tradicionalni zaštitni
Umesto toga, kod nas takvo intelektualno poučavanje o karakteru
Kolumnista Vilijam Rozberi (Raspberry) je, komentarišući
otpora. Ipak, ne možemo da kažemo da nismo bili upozoreni!
Benetov govor u jednoj kolumni 1986. godine, upozorio da se ne
deca poseduju karakterne osobine kojima se divimo, moramo ih
moralne pismenosti koja će ih osposobiti da razumeju ono što
isključivanje. Nijedna TV emisija, ma kako
“Roditelji ne umeju da pritisnu dugme za
uradio’ ili ‘Nije to tako loše, pokušaj
Americi nisu: ‘Volim te’, ‘Dobro si to
gledaju. Reči koje se najčešće čuju u
ponovo, možeš ti to’. Ne, reči koje najčešće
može očekivati da se moralni rast odvija u “moralnom vakumu”.
vide u životu, i to će im, nadamo se, pomoći da ga dobro prožive.
možemo čuti u američkim porodicama su:
sa decom, ukoliko roditelj želi da komu
uporedi sa vremenom koje roditelj provodi
divna bila, ne može da se po vrednosti
-
decom ili koje emisije njihova deca
briga da li će provoditi vreme sa svojom
nicira. Većinu roditelja danas, izgleda, baš
poučavanje koje je postojalo u našem društvu pre pojave televizije.