Page 37 - Joe L. Wheeler - Daljinski kontrolisani: kako televizija utice na vas

76

levizija.

sekunde dnevno!
obrazovanje dece
sa harizmatičnim govor
svestranih talenata” . 80
(The
carevi i pape mogli samo da sa

propovedaonicu u svakoj dnevnoj sobi,
macija, pri čemu u osnovi svega toga
-
sestra. Danas je to u većini domova te
nicima koji pru
njaju:
-
Televizija je dobila ono o čemu su svi
-
roditelj, baka ili deka, ili stariji brat ili
“Ko je najplodniji i najneumorniji pripo
vedač u vašem domu? Nekada je to bio
stoji poruka da treba nešto da kupite.“ 81
-
žaju uobičajeni ritual zabave i infor
Sredinom šezdesetih godina,
nazivajući medije “trošenjem duha u
minuta svakoga dana!
je tragedija Amerike.”
čitajući istorijske i poučne
knjige, onda neka gledaju
televiziju. U porodicama se
uključen sedam sati i pet
Pokojni Majkl London
(Michael) je u jednom od
porodice danas međusobno komuniciraju samo 14 minuta na
dan, a jedan prosečan otac sa svakim svojim detetom ponaosob 42
S druge strane, TV je u našim domovima
dođe to vreme da moji
momci mogu više da
nauče gledajući TV nego
svojih poslednjih intervjua
Savremene naučne studije pokazuju da članovi jedne prosečne
zapazio sledeće: “Kada
više ne razgovara – u tome
uvek prilično oskudno. Ipak, neka od otkrića do kojih se došlo
Ralf Geri (Ralph Garry) sa Bostonskog univerziteta, upozorio je
Početkom 1983. godine, kolumnista Sidni Haris (Sydney
International) objavilo je jednu od najznačajnijih studija o
televiziji koja je ikada sprovedena. U to vreme, dotični medij nije
Association for Childhood Education
šta se događa u nekom filmu, postoje dokazi da i vrlo malo dete
Međunarodno udruženje za
da “iako dete tek u šestoj ili sedmoj godini života može da shvati
bio star ni 20 godina, tako da je znanje o uticaju televizije bilo još
đubrištu srama... Muškarci
Harris) optužio je televiziju iz prilično neobičnih razloga,
i žene troše milione sati na glumatanje, koje nije vredno njihovih
pokazala su se zaista provokativnim. Jedan od urednika studije,
iz
Nacio
National Association
t
ne svrstavaju obrazovanje
kategoriju. Dete se uči na
u jednu, a zabavu u drugu
razliku od odraslih, deca
napisana o televiziji: “Za
zapažanja koja su ikada
Better Broadcasting) izneli
su neka od najznačajnih
for
i neprihvatljivih modela ponašanja.” 84
zbog načina na koji reaguje, po principu
televiziji.“ 83
‘sve ili ništa’
” . 82
nalnog udruženja za bolji radio i TV program

i istog pola. Za razliku od toga, ona često
uopšte ne razumeju suštinu onoga što se
događa među odraslima koje vide na
“Deca su osetljiva na ono što vide da se
dešava drugoj deci u televizijskim
emisijama, naročito deci sličnog uzrasta
ranjivo. Reagujući na izolovane epizode, malo dete ne oseća
(The
svemu što vidi. Ono ne uči toliko iz onoga što mu drugi kažu
77
ima dovoljno dodira sa zvukom i slikom da bi bilo emocionalno
koliko iz onoga što vidi da oni rade. Ljudi na televiziji za njega su
prepoznaje kao deo svog stvarnog okruženja. Ono nije u stanju
pravi ljudi. Ono vidi majke, očeve i decu – osobe koje lako
nikakvo olakšanje iz kon eksta, a emocije su mu često vrlo snažne
Beti Longstrit (Betty Longstreet) i Frenk Orm (Frank Orme)
da pravi razliku između mašte i stvarnosti ili između prihvatljivih