Page 169 - Ivo Andrić - Znakovi pored puta
P. 169
Živeći pored tolike lepote u svetu a znajući dobro da nam je uskraćena zauvek, čovek se
često pita da li je bolje biti mrtav i ne znati za nju, ili ovako prolaziti pored nje a znati da
mu je nepristupna zauvek i da mu ostaje jedino njena najtamnija strana: želja koja boli.
*
Bolno, gotovo smrtonosno osećanje zanosa zbog veličine sveta, zbog kratkoće i nemoći
ljudskog veka, zbog lepote u njemu, sirote lepote, nad kojom uvek ćutke stoje, strah i
nužda, i stalno uzimaju svoj nevidljivi i gorki arač.
*
Nezadovoljstvo samim sobom, u prvom redu, a zatim svim ostalim na svetu, bilo je i
ostalo osnov moga duhovnog bića, bez obzira na prolazna raspoloženja i trenutna
mišljenja koja sam mogao da imam i uspeo da izrazim.
*
Mašta ne poznaje drugih zakona osim svojih, ne priznaje druge svrhe osim svoje
sopstvene igre, ne zna za doslednost ni odgovornost. Mašta nema pamćenja ni mere, ne
priznaje gospodara; ne može se zadovoljiti ni smiriti dok se ne zamori, ne iscrpe i ne
klone.
*
Jasno uviđam: trebalo je biti tvrđi prema sebi i prema drugima, i naročito nepoverljiv i
strog prema rečima koje tako često naviru na usta, kao da ih neko drugi iz nas govori.
*
Sve se češće dešava da ne mogu da pročitam ono što sam u brzini, u uzbuđenju ili u
mraku zapisao pre nekog vremena.
*
Prokletstvo mnogog izuzetno obdarenog čoveka često je u tome što nije svestan ni svojih
snaga ni svojih slabosti, ni obima ni kakvoće ni dometa svojih sposobnosti, ni svog pravog
odnosa prema ljudima, društvu i ostalim pojavama u svetu. Povremeni bleskovi svesti
nastupaju kod njega redovno POST FESTUM, jer takav čovek se osvešćuje i urazumljuje
samo u sukobima i sudarima. Sva su njegova iskustva plaćena skupo, često više nego što
vrede. Tako je on, kad nije na tlu delovanja svojih izuzetnih sposobnosti, često manji i
slabiji od prosečnog čoveka.
*
Pesničke slike i poređenja slični su zemlji bogatoj rudnim blagom. U njima ima dosta
proste igre reči u kojoj nema ni tačnosti ni značenja, ali ima dosta dragocenog smisla koji
nam je potreban i koji tražimo svuda uzalud, a nalazimo ga samo u poeziji ponekad.
*
