Page 109 - Ivo Andrić - Znakovi pored puta
P. 109
*
Ima među našim „intelektualcima“ i takvih koji u mnogome liče na neke beogradske
dućane. Od svega što ima u toj radnji bar po jedan primerak nalazi se u izlogu. I sva je ta
roba pomešana, poređana bez reda i ukusa, jedno pored drugog ili jedno na drugom. A
na svakom predmetu piše i cena, često preterano visoka.
A kad uđete u radnju i zatražite da kupite neki od tih predmeta, može vam se desiti da
vam kažu da te robe nema na prodaju. Onaj jedini primerak, iz izloga, ne prodaju.
*
Čovek koji izgleda uman i dubok duh. Sve se čini da će sad, evo, kazati nešto pametno,
novo i neobično. Ali ništa. Takvog ga znam četrdeset godina.
*
Jedan stranac govori.
Ono što često koči mnoge poslove kod nas, to je hipertrofija ličnosti koju susrećemo na
svakom koraku. Tu se kao pijani ili mamurni često ponašaju i oni koji nikad ne piju
alkoholna pića. Vaš čovek ne ume da govori ni o čemu bez aluzija, a sporove voli da
raspravlja prepirkom ili svađom. On je pun ambicija koje bi, da su normalno upućene,
mogle biti vrlo korisne. Nevolja je što je njegova ambicija redovno već u samom početku
pogrešno postavljena. Umesto da ima u vidu cilj i rezultat rada, vaš čovek stalno misli na
stav i ulogu svoje ličnosti pri tom radu. Čak ni šoferu ili nosaču nije stalo toliko do toga da
što racionalnije i što pravilnije izvrši posao, pa čak ni da što više zaradi, koliko da pri poslu
ispolji svoju volju i istakne svoju ličnost u što povoljnijoj svetlosti.
*
Kako se godine množe, sve je manja razlika između stanja sna i stanja jave kod mene.
U snu: moj dnevni život, prošli i sadašnji, do najmučnijih sitnica, najskrivenijih pomisli i
pokopanih zala i rugoba. Na javi: čitavi predeli noćnih snova, daleko od svake mere i
logike, strahovanja bez osnova, plima pogrešnih zaključaka, sve do ivice bezumnih
postupaka.
Kada se ta razlika potpuno izbriše i kad se moje budno stanje i moj san sastanu i sklope
nada mnom kao talasi, onda će biti svemu kraj.
Tako mi bar moja nada šapuće.
*
Čuvajte se prvih večernjih časova kad se smenjuju dan i noć, sjaj sunca i blesak našeg
ljudskog osvetljenja. To su trenuci kad se čine pogrešni koraci, kad niču izdajnički osmesi
i padaju pogubne reči. Zatvorite se kao cvet koji sklapa latice, tražite spasenje u snu i
ćutanju, i čekajte da ponovo svane dan.
*
