Page 8 - Ivo Andrić - Prokleta avlija

Окореле цариградске пропалице, које се не боје стража-
ра и не зарезују никог, певају бестидне песме и довикују сра-
мотне понуде својим дилберима у суседним ћелијама. Невид-
љиви људи се свађају због места и лога; дозивају у помоћ
покрадени. Неки шкрипе зубима у сну и уздишу, неки кркљају
и хрчу као заклани. Велика ћелија живи тада само звуком, као
џунгла у тами. Час се јави необично кликтање, час уздаси, час,
као рецитатив, две-три отегнуте речи из песме, тужна и јалова
замена свакојаких чулних жеља, час неразумљиви гласови,
грлени и тешки.
И споља допире лупа, јер двострука старинска капија
која се отвара и затвара са шкрипом и грмљавином прима или
истура ноћу људе појединце или у скуповима. Ноћу се одводе
осуђени на издржавање казне или у прогонство. А често после
неке велике туче у пристаништу доводе запенушене, рашчупа-
не и окрвављене људе, још вруће од гнева, од алкохола и од
примљених и датих удараца. Они реже један на другог, прете,
и гледају, ако могу, да ударе противника још једном, између
ужурбаних стражара. А кад их раздвоје и позатварају, они се
још дуго не смирују, него се из ћелије у ћелију дозивају теш-
ким претњама и псовкама.
Кад сване дан, здравом и чистом човеку бива нешто лак-
ше. Само мало лакше. Сав тај свет поврви из загушљивих ћели-
ја на пространу авлију и ту се, на сунцу, треби од гамади, пре-
вија ране или продужује са грубим шалама и бесконачним,
оштрим препиркама и мрачним обрачунавањима. Стварају се
тихи или гласни кругови. Сваки такав круг има своје средиште.
То је нека групица коцкара или шаљивчина, или је то један
једини човек који тихо пева или рецитује масне и смешне
песмице, или је неко наивно причало или занесен манијак са
којим они из круга јевтино и дрско терају шалу.
Фра Петар приђе понеком од њих и слуша и гледа мало
поиздаље. (»Сва је срећа те сам у цивилу и нико не зна ко сам
и шта сам!«)
Ту, поред његове зграде ствара се, у сенци, сваког јутра
танак круг око неког Заима. То је омален и погнут човек боја-
8