Page 7 - Ivo Andrić - Prokleta avlija

дићи; људи са свакојаким извитопереним нагонима и навика-
ма које не крију и не улепшавају него их често излажу свету на
видик, а и кад их крију сакрити их не могу, јер проговарају на
сваком кораку кроз њихова дела.
Има вишеструких убица и таквих који су већ неколико
пута бежали са робије и због тога су оковани већ овде, пре
суда, и осуде, они изазивачки звекећу својим оковима, псујући
бесно и гвожђе и оног ко је ланце изумео.
Ту пристижу и сви они који су упућени по казни, као про-
гнаници, из западних покрајина, и овде се решава њихова
судбина: или се, помоћу цариградских веза и заштитника,
ослобађају и враћају кући или бивају упућени у место свога
заточења у Малој Азији или Африци. То су такозвани »пролаз-
ници«, обично старији, у свом крају угледнији људи, представ-
ници појединих вера или група, заплетени у трвења и сукобе
тамо негде у својој земљи и оптужени од власти или оклевета-
ни од својих противника као политички кривци или бунтовни-
ци. Они доносе пуне сандуке и бисаге одела и ствари, и с
муком се бране од цариградских шатроваца са којима морају
да деле ћелију. Забринути и повучени, држе се по страни
колико год могу.
Петнаестак приземних или једноспратних зграда, грађе-
них и дограђиваних у току многих година, повезаних високим
зидом, затварају огромно, издужено и стрмо двориште посве
неправилна облика. Само испред зграде у којој су чувари и
канцеларије управе има мало калдрме; све остало је сива и
тврда угажена земља из које трава не стиже ни да никне, толи-
ко је људи од јутра до мрака гази. А два-три убога и малокрвна
дрвета, растурена само средином дворишта, увек израњавље-
на и огуљена, живе мученичким животом, изван годишњих
доба. То џомбасто и пространо двориште личи преко дана на
вашариште разних раса и народа. А ноћу се сва та гомила
сатерује у ћелије, све по петнаест, двадесет и тридесет њих у
једну. И ту се продужује бучан и шаролик живот. Мирне ноћи
су ретке.

7