Page 40 - Ivo Andrić - Prokleta avlija

подсмехом и жаљењем, и не називају другачије до Џем-
султан.
Кад се тако помене султаново име, а поготову какви спо-
рови или борбе у царском дому, па ма и из давне прошлости,
то никад не остаје ту, у друштву у ком је поменуто. Увек се
нађе птица која одлети и дојави цару или царскимљудима да
је изречено његово име, и ко га је изрекао, и како. Тако се
десило да је невина и скровита Ћамилова страст кроз уста јед-
ног ћалова и ухо једног достављача дошла и до прага измир-
ског валије, где је наишла на сасвим други пријем и добила
посве ново значење.
Валија измирског вилајета био је тада неки тврд и ревно-
стан чиновник, тупоглав и болесно неповерљив човек, који је и
у сну стрепео да му не промакне нека политичка неправил-
ност, завера или тако нешто.
(Али сва та строгост и ревност у »политичким и држав-
ним стварима« није га спречавала да прима обилно мито од
трговаца и бродовласника. Због тога је измирски кадија и
рекао за њега да је човек кратке памети и дугих прстију.)
Прво што је валија помислио слушајући доставу о Ћами-
лу, а што младићу није било ни на крај памети, то је чињеница
да и садашњи султан има брата ког је прогласио малоумним и
ког држи у заточеништву. Ствар опште позната, иако о њој
нико никад не говори. Та сличност га је узнемирила. А кад је
управо тих дана, поводом неких сумњи и немира у европском
делу Турске, упућено из Цариграда свима валијама оштро
циркуларно писмо којим се власти у целој земљи опомињу и
позивају да припазе боље на многобројне смутљивце и агита-
торе који непозвани претресају државне послове и усуђују се
чак да и султаново име блате, валија се, као и сваки рђав
чиновник, осетио лично погођеним. Изгледало му је јасно да
та опомена може само на његов вилајет да се односи, а како у
вилајету нема ниједног »случаја«, то онда само на Ћамилов
»случај«.

40