Page 91 - Odiseja

Homer: Odiseja

8
Jedini mene je od svih nadstr'jeliti mogo Filòktēt
220 Na polju trojanskome, kad str'jeljasmo tamo Ahejci;
A od ostalih sviju valjaniji ì boljī ja sam,
Kakvi su smrtnici danas na zemlji, hljebac što jedu.
A sa starijim ja se junacima borio ne bih,
Ni sa Heraklom ne bih ni s Euritom Ehalskim bome,
225 Koji se nadstreljívat i s vječnim bozima znahu;
Zato je umr'o naglo i nije dočekat mogo
Starosti velike Eurit u dvoru svojem, jer njega
Srditi ubi Apòlōn, što i njeg nadmètat se zvaše.
Kopljem hitati znam, kolìkō drugi ni str'jelom.
230 Samo bi, bojim se, koji Feáčanin mogo natrčat
Mene, jerbo me odveć nagrdiše valovi mnogi,
Te se i izmučih njima, jer nisam dovoljne njege
Imao u lađi svojoj, te klecat mi koljena staše.«

B. Kolo; pjevanje; plesači. 234—384.

Tako im reče, i oni umuče svi i zašute,
235 Samo Alkìnoje njemu odgovori na to ovako:
»Kada međù nama ti, o tuđinče, govoriš milo
Te nam junaštvo hoćeš pokazati, koje te prati,
Srdit, na rvalištu, što ovaj te podraži čovjek;
Nikakav čovjek tvoga junaštva kudio ne bi,
240 Koji pameću svojom govòriti znade što valja.
Nego poslušaj sada i mene, da poslije možeš
Kazati vitezu drugom, u dvorima kada se svojim
Gostio budeš sa ženom i djecom, koju imadeš,
Sjeti se našeg junáštva, i kakve je i nama Zeus-bog
245 Dao vještine već od otácā naših po redu.
Pesničari ti nismo nezázorni, a ni rvači,
Nego nogama brzo trčimo, lađari smo prvi;
Vazda je draga nam gozba i kitara, kolo i râdi
Mi smo se preoblačit i kupat se toplo i spavat.
250 Nego dederte vi, o feački ȉgrāči prvi,
Pòigrājte, tuđinac nek taj prijatèljima rekne,
Kada se povrati kući, kolìkō smo bolji od sviju,
Gdjegod se brodi, il' igra il' trči, gdjegod se pjeva.
Neka vas koji potrči i formingu neka donese
255 Zvonku Demòdoku sada, u dvorima negdje je našim.«
Tako bogòlikī reče Alkìnōj, i glàsnik se diže
Da iz kraljeve kuće donese formingu šuplju.
Odabranih se devet iz naroda sudija digne,
Koji činjahu sve u igrama dobro, i oni
260 Uravne za kolo prostor i rašire za igre prostor.
Glasnik pristupi bliže Demòdoku noseći zvonku
Formingu, i on pođe usrèd skupa; okolo njega

8
219—232. Smatra se da su ti stihovi kasnije umetnuti jer Odisej još ne može ovdje govoriti o svojem sud-
jelovanju u trojanskom ratu, a osim toga postoji očito protivurječje između st. 230 i d. i st. 206.

91