Page 94 - Odiseja

Homer: Odiseja

Njemu zemljòtresac na to Posìdōn odgovori ovo:
355 »Hefeste, ako bi Ares ukloniv se svojemu dugu
Pobjego kud, tad ja bih za njèga platio tebi.«
Al' Posidónu tad rukotvorac preslavni reče:
»Meni ne priliči tebe ne uslišit, pa i ne mogu.«
Tako rekavši snažni Hefésto otpusti veze;
360 Pa kad oboje ono iz okova iziđu čvrstih,
Oboje onda skoče, te Ares u Trakiju ode,
A mila smješljivka tad Afrodíta nà Kipar pođe
U Paf, gdje joj je sveti gaj i kadilni oltar.
Harite tu okupaju nju i namažu uljem,
365 Uljem ambrosijskim onim, što teče po bozima vječnim.
Pa je u haljine ljupke obuku, — da je divota.
O tom pjevaše pjevač božanski, te se Odisej
U srcu radovo svom, kad slušaše, s njim i Feáci
Svi, brodari na glasu, veslači s veslima dugim.
370 Tada Laòdamasa i Halija pozva Alkìnōj,
Sami nek igraju (à nitko njih nadigravao nije).
I njih dvojica uzmu tad u ruke crvenu loptu
Lijepu, koju je bio načinio Polibos vješti:
Dò tāmnīh ju je jedan oblákā sveđ uzbacívō,
375 Saviv se natrag, a drugi od zemlje skočivši uvis
Brzo je hvataše prije no na tle nogama stane.
Pošto se ògledajū u bacanju upravnom lopte,
Onda igrati uzmu po zemlji mnogohranoj oba
Sitno izmjenjujuć noge; mladići pljeskahu drugi,
380 Stojeć na igralištu, i tako urnebes nasta.
Tada Alkìnoju divni Odisej progovori ovo:
»Silni Alkìnoje kralju, med ljudima odlični svima.
Ti si se hvalio sam, da imaš prve igrače, —
Sve je doista tako; sve čudo me motreći hvata.«

C. Gostinski darovi. Izmirenje s Eurijalom. 385—416.

385 Reče, i na tu se riječ Alkìnōj povèselī snažni
I on veslòradīm odmah Feačanma prozbori ovo:
»Čujte me sada vi, čelòvođe feački mudre,
Meni se čini ovaj tuđinac razuman vrlo.
Nego gostinski dar da damo mu, kako valjade!
390 Dvanaest predičnih u nas po narodu ima knezova,
Vladaju narodom oni, međù njima trinesti ja sam;
Svaki od nas mu plašt nek dade oprani, čisti,
Košulju i ktom po jedan skupocjeni talenat zlatni.
Dajmo mu brže sve to donesimo, neka imade
395 Sve to u ruci tuđinac, nek radostan k večeri pođe.
A nek Eurijal sad udobròvoljī besjedom njega,
Pa još i dârom, jer kako valjade, govorio nije.«
Tako im reče, a oni povlađujuć odrede sve to,
I svaki odmah pošlje glasníka po darove kući.
400 Na to Alkìnoju ovo Eurìjal odgovori veleć:

94