Page 292 - Odiseja

Homer: Odiseja

On im dobro želéći progovori ì reknē ovo:
»Čujte me, Itačani, što sada vam kazati želim.
455 Takova djela zbog zloće dogodila su se vaše,
Jer vi niste ni mène, ni Mentora, ljudma pastira,
Slušali, rekli sinòvma, da prestanu jednom ludovat.
Oni u drskosti zloj učiniše opako djelo
Trošeć imutak i ženu sramoteć onom boljaru,
460 Za kog govorahu povratiti da se već neće.
A sad nek ostane tako, i poslušajte, što velim:
»Nejdimo na nj, da bijede se sâm ne dobavi tkogod.«
18
Tako im reče starac, i više ih od pola skoči
Gromotno vičuć, a drugi na iskupu ostanu jošte,
465 R'ječ Halistèrsova nȅ bī po ćudi im, voliji bjehu
Eupita slušat, i oni po oružje brže pohítē.
I kad junačku mjed na sèbe metnuše veće,
Onda pred grad oni pred široki dođu na iskup,
A njih povede Eupit budâla osvetiti misleć
470 Sina svojega krv, al' odande nije se više
Imao vratiti kući, već udes dočeka tamo.
Tad Kronionu Zeusu Atena progovori ovo:
»Oče Kronide naš, nad vladarima vlȁdāru prvi,
Reci mi, kada te pitam: što kriješ u srcu svome?
475 Hoćeš li ì daljē boj međù njima ì strāšnī pokolj
Dizat il' stvoriti ljubav med jednom ì drugōm stranom?«
Njoj odgovarajuć Zeus nebésā oblačitelj reče:
»Čemu, o kćerce, to istražuješ, čemu me pitaš?
Zar ti takovu nisi odlučila odluku sama,
480 Da se k onima jednoć Odisej sa osvetom vrati?
Po volji rádi, a jâ ću, što valja, kazati tebi.
Pošto je prosioce Odisej pobio divni,
Neka se vjerom tvrdom zakunu, i ôn nek u njih
Ostane kraljem, a mî učinimo, krv da sinóvā
485 I braće svoje oni zaborave; neka se ljube
Kao i prȉje, te mira i blâga nek med njima bude.«
Reče te potakne tim i onako željnu Atenu;
Vinuv se Olimpskoj gori niz glavice boginja ode.
Pošto namire ònī za medenim jelima žudnju,
490 Onda im besjedu poče Odisej, divni stradálac:
»Van nek iziđe koji i pogleda, ne idu l' ljudi.«
Reče, i na tu riječ izìšāvši Dolijev sinak
Stane na kućnom pragu i blizu ih opazi veće,
Pa on Odiseju ove progovori krilate r'ječi:
495 »Evo ih blizu već, al' i mî se oružajmo brže!«
Reče, te skočiše oni i oružje metnuše na se,
S trojicom njih Odisej i Dolijevih sinova
Šest, još oružje uzmu Laèrto i Dolije stari,
Obadva veće sijeda, al' za nuždu jošte bojnici.
500 I kad junačku mjed na sèbe metnu, tad vrata
Otvore, iziđu van, i pred njima pođe Odisej.

18 463. »skoči«, tj. da prekinu skupštinu i pođu mirno kući.

292