Page 290 - Odiseja

Homer: Odiseja

»Ne boj se, neka ti to, oj oče, ne muči srca!
U kuću hajd'mo sad, što blizu je ovome vrtu,
Kud sam Telemaha već svinjara i govedára
360 Poslao da što prije prigotove u kući ručak.«
Tako rekavši pođu obojica k l'jepome domu.
I kad do kuće dođu, u kojoj se stanuje zgodno,
Nađu Telemaha u njoj, svinjara i govedára,
Sitno gdje režu meso i m'ješaju žarkasto vino.
365 Uto junačinu starog Laèrta u njegovoj kući
Dvorkinja okupa ona Sikèljānka, namaže uljem
Njega i strȕkom ga krasnom obúćē. Tada Atena
Pristupi k njemu i ljúdī pastiru objači ude,
Većim ga učini vidjet i krupnijim, nego je bio.
370 Iz banje iziđe tada Laèrto, ȁ sīn se mili
Začudi njemu vidjev, gdje bozima vječnim je sličan.
Besjedu započne s njim i krilate prozbori r'ječi:
»Neki je besmrtni bog učinio tebe, o oče,
Te si vidjeti ljepši i licem pa i visinom.«
375 Razumni na to njemu Laèrto odgovori ovo:
»Ej da otac mi Zeus i Atena dâ i Apolòn,
17
Kad sam na kopnu ono na obali Nerik osvajo,
Onaj uređen grad, Kefaléncima kada sam vlado,
Da sam se takav jučer u dvorima našao našim
380 S oružjem preko raménā, uz tèbe stajao da sam
Te se borio s prosci, razglobio bih u domu
Koljena mnogim, i tì bi u duši veseo bio!«
Dok su se njih dva tu razgovarali besjedeć tako,
Oni posao svrše i zgotove ručak i redom
385 Onda se posade svi na stolice i naslonjače,
I već pružahu ruke za jelima, kad li im blizu
Dolije pristupi starac i sinovi starčevi dođu
Od rada poljskoga trudni. Sikèljānka stara ih majka
Zovnu izìšāvši po njih, a svȅ je othranila ona,
390 Dvorila usrdno starca, savladala kad ga je starost.
Kada opaze oni Odiseja i prepoznádū,
Od čuda oni se maći ne mogoše, ali im onda
R'ječima milim Odisej progovori veleć ovako:
»Starče, sjedider k ručku; i čuđenja dajte se prođ'te,
395 Jer mi u kući dugo stojímo vâs neprestance
Čekajuć; već smo željni za hranom pružiti ruke.«
Tako im reče, a starac raširivši Dolije ruke
K njemu pristupi tad i u članak mu poljubi ruku,
Besjedu započne s njim i krilate prozbori r'ječi:
400 »Mi se uželjesmo tebe, i sada si eto nam došo,
Kad se ne nádasmo više, dovèli te bogovi sami!
Da si nam zdrav i čestit! i sreću ti bogovi dali!
Nego mi reci pravo, da znadem, što te sad pitam:
Je li poznato mudroj Penelopi, da si se amo
405 Ti povratio već, il' glasníka da pošljemo njojzi?«

17 377. Nerik je grad na kopnu u Akarnaniji.

290