Page 218 - Odiseja
P. 218
Homer: Odiseja
2
85 Poslat ću Ehetu tad, zatiraču smrtnijeh ljudi,
Da ti odreže nos i ušesa nemilom mjeđu,
Da ti otrgne snagu i baci je sirovu psima.«
Reče, i koljena Iru još jače poduzme drhat,
U sredinu ga sprate, — tad obadva podignu šake.
90 Divni stradálac Odisej u sèbi se zamisli onda,
Bi li ga udarcem odmah oborio, uzo mu život,
Il' bi ga udrio lako i na zemlju svalio samo;
I misleć tako smisli, da ovo bolje će biti:
3
Lako ga udrit, da s' ne bi Ahejci dovili kako.
95 Tada se ispruže oni obojica; u rame desno
Lupi Odiseja Ir, a ovaj pod uho njega
U vrat i kost mu slomi, te navre mu odmah niz usta
Crvena krv, te zajàučē on i u pràšinu padne,
O zemlju nogama lupi i pobije zube; a prosci
100 Ponosni dignu ruke i poginut šćahu od sm'jeha.
Za noge zgrabivši Ira Odisej od vrátā u obor
Njega odvúčē do vrátā od tr'jema, te ga u dvoru
4
Nasloni ȕza zīd ì štāp u njegove metnuvši ruke
Besjedu započne s njim i krilate prozbori r'ječi:
105 »Sjedi ovdje i tjeraj od sèbe ȉ svīnje ì pse,
Nemoj tuđincima više ni prosjakom zapovijedat,
Kukavac, da te ne bi još vȅćā nevolja snašla.«
Reče i ružnu on torbetinu na pleći baci
Prodrtu svuda, a na njoj za uprtu konopac bješe;
110 Na prag se opet vrati i sjȅdnē, a prosci se slatko
Smijuć u dvòranu pođu, čestítat Odiseju stanu:
»Zeus ti, tuđinče, dao i ostali bogovi vječni
Sve, što najvećma želiš, i ȕ srcu što ti je milo,
Koji si ùstavio nenásita ovog, te neće
115 Već se po narodu skitat, jer skoro ćemo ga poslat
Kralju Ehetu mî, zatiraču smrtnijeh ljudi.«
7. Odisej uzalud opominje Amfinoma. 117—157.
Tako mu reku, i tȁd se Odisej povèselī divni
Čestitoj besjedi toj, a Antinoje metne pred njèga
Burag, koji je pun pretilìnē ȉ krvi bio,
120 A Amfìnom mu dva iz košare izvadi hljeba,
Zlatni pruži mu kondir i zdraveć ovo mu reče:
»Zdravo, o tuđinče oče! i tèbi jednom se sreća
Rodila, ali si sada bijedama obuzet mnogim.«
Njemu dosjetljivi na to Odisej odgovori ovo:
125 »Ti mi se doista činiš, Amfìnome, razuman vrlo;
Takav ti je i otac, o kojemu glasove dobre
2 85. Okrutni kralj Ehet osakatio bi, po priči, svakoga stranca koji bi došao u njegovu zemlju; ime se njego-
vo upotrebljavalo poslovično kad je koga trebalo jako prestrašiti.
3
94. tj. da ga prosci ne bi prepoznali po snazi udarca.
4 103. Štap (skeptar), inače znak časti i vlasti, ovdje služi za porugu.
218