Page 216 - Odiseja
P. 216
Homer: Odiseja
OSAMNAESTO PJEVANJE
(39. dan [nastavak]. Večer.)
Odisejevo rvanje s Irom.
6. Odisej se šaka s Irom. 1—116.
Uto i prosjak dođe potúcalo, koji po gradu
Itačkom prošaše sveđ i na glasu s pomamna bješe
Trbuha, jer je htio bez prestanka piti i jesti.
Ne bješe nì jāk ni snažan al' lîkom bijaše golem;
5 Arnej se imenom zvaše, na porodu gospođa majka
1
Tako je nazvala njega, al' Irom zvaše ga mladež,
Jer je raznosio glase, kad tkogod bi poslo ga kamo.
On Odiseja htjede iz njegove protjerat kuće,
Dražit ga stane, i ove progovori krilate r'ječi:
10 »Miči se s vrata, starče, jer za noge bit ćeš odvúčen;
Ne vidiš, kako mi svi već namiguju te me sokòlē,
Da te odávlē odvučem, al' stid me je. Nego se diži,
Da izmeđù nās odmah i na šake ne bude svađa.«
Mrko ga gledne Odisej dosjetljivi ì reknē ovo:
15 »Čovječe, ja ne činim ti zla i ne govorim ništa,
Ne marim, ako ti tko podádē zàgrabīv mnogo.
Ovog je praga dosta obojici, potrebno nije,
Poradi tuđeg blaga da zavidiš; ì tī s' potùkāč,
Čini se, kao ì jā, a bogovi dijele blago.
20 Na šake nemoj me odveć pozivat, razljutit bi mene
Mogao tim, iàko sam star, okaljat bih znao
Usne ti ȉ grūdi krvlju, pa bit ću od tèbe na miru
Sjutra još više, jer mislim, navratit se drugi put nećeš
U dom Laèrtova sina Odiseja nikada više.«
25 Na to se Ir potùkāč razljutiv odgovori ovo:
»Aj kolìkō se taj razblebètao prljavac sličan
Kakvoj starici uz peć! zlostávit bih mogao njega,
Rùkama njega objèma istúći i nȁ zemlju zûbe
Sve mu iz čȅljūsti izbit ko vepru, što usjeve grize.
30 Nego paši se sad, da nas oba vide i ovi
Gdje se borímo, al' kako ćeš ti porvat se s mlađim?«
Tako se njih dva sada pred visokima pred vratma
Jedan na drugog ljuto na pràgu raspališe glatkom.
1
6. Ir znači prema pučkoj etimologiji: glasnik, kao što je Iris glasnica bogova, pravo njegovo ime Arnej
znači: ovčar.
216