Page 208 - Odiseja

Homer: Odiseja

260 Da jede. — Uto dođe Odisej ì dīvnī svinjar
I bliže kada stupe, do ušiju njihovih dopre
Šuplje forminge zvek, jer Femij je proscima pjesmu
Zàčinjō. Zȁ rūku hvȁtīv svinjára rèče Odìsēj:
»Eumeju, doista to su Odiseja prekrasni dvori!
265 Lako je poznati njih i opazit između mnogih;
Jedna je do druge zgrada, a zidom i stupcima dvor mu
Krasno je građen evo, i vrata su dvokrilna dobro
Učvršćena, te u dvor usudio ne bi se nitko.
Vidim ti ljude mnoge u dvorima gdjeno se goste,
270 Od jela širi se para, a forminga zveči uzàtō,
Koju besmrtni bozi drugaricu dadoše gozbi.«
11
Na to si, Eumeju, ti o svȉnjāru, besjedu reko:
»Lako si poznao to, kad budàlast ni u drugom nisi.
Nego da mislimo sada, učiniti što se sve ima.
275 Ti u dvore uniđi, u kojim se stanuje zgodno,
Mene ostavi ovdje te zađi med prosce, — il' voliš
Pričekat, ostani malo i mène naprvo pusti,
Ali ne čekaj dugo, da vani te ne vidi tkogod,
Pa bi te mogo oborit il' udarit; pomisli i sam.«
280 Njemu odgovori na to Odisej, divni stradálac:
»Znam, razumijem sve, što veliš, razabiram dobro.
Nego naprvo ti otiđi, à jā ću ostat.
Što su udarci, znam, i obaranja što su, al' srce
Strpljivo je u mène, jer mnogo već zala pretrpjeh,
285 Mnogo na vodi, u boju, pa i to neka još dođe.
Ali se želudac kleti, kad stane bjesòvat, ne dade
Nikako sakrit, već zala množinu donosi ljudma;
Lađe tvrdih greda zbog njèga se spremaju na put
Na trepetljivo more dušmánima noseći b'jedu.«
290 Dok su se njih dva tu razgovarali besjedeć tako,
12
A to mukòtrpnōg pȁs Odiseja Argos ležéći
Glâvu ȉ uši digne. On sâm ga othránio nekad,
Prije nego što ode u svèti Ilij, al' nije
Njèmu se nàradovō. Mladíći nekad su njèga
295 Vodili u lov na koze na divlje, na zečeve, srne,
À sad bâčen, dok njègov gospòdār bjȅše dalèko,
Lèžāše on na gnoju, pred vratima koji se kućnim
Od krava i od mazgi nagrnuo, da ga odvezu
Sluge, da veliko polje Odiseja nagnoje njime.
300 Argos je pas na đubretu tom pun ušiju ležo.
I čim Odiseja pȁs u blizini ugleda svojoj,
Repom tad vine on i spusti obadva uha,
Al'se približit već gospodaru mogao nije.
Nato odvrati lice Odisej božanski i suzu
305 Obriše tiho i kradom od Eumeja ì stanē pitat:
»Eumeju, čudo je pravo, gdje leži pas taj na gnoju!
Lijep je uzrastom svojim, al' opet pravo ne znadem,

11
272. Apostrofa; vidi 14. pjev. st. 55.
12 291. Argos znači: brz; pas je odmah prepoznao glas svoga gospodara.

208