Page 207 - Odiseja
P. 207

Homer: Odiseja



            220                  Prosjaka dosadnoga, zdjelòliza kamo li vodiš!
                                 Taj će o dovratnik mnogi ostrugati sebi ramena
                                                                         9
                                 Proseć komadiće jela, a mačeve, kotliće neće
                                 Prositi on. Da meni ga daš za čuvara u mojim
                                 Oborma, staje da mete i donosi jaradi brsta,
            225                  Mogo bi surutke srkat, ugojit bi mogao bedro!
                                 Ali je svikao on nevàljālstva, pa mu se neće
                                 Raditi htjeti, već voli prosjačit po narodu svuda,
                                 Voli tražit, da trbuh nenasitni napuni sebi.
                                 Nego ću nešto ti reći, i tako će doista biti:
            230                  Dođe li u dom božanskog Odiseja, tada će njega
                                 Po sobi gađati ruke junákā, i okolo glave
                                 Podnožja letjet će njemu množina i ò rebra trt se.«
                                    Reče i prolazeć petom u bedro udari njega,
                                        10
                                 Ludak,  al' ga sa staze ne odrine, nego Odisej
            235                  Ostane nemaknut ondje i promisli u srcu svome,
                                 Bi li skočio za njim i dušu mu uzeo batom,
                                 Il' bi ga digo sa zemlje i glavom mu tresnuo o tle;
                                 Al' se ustrpi srce ustegnuvši. U oči svinjar
                                 Ukori onog i moleć glasovito podigne ruke:
            240                  »O vi potočne nimfe, o Zeusove kćeri, — Odisej
                                 Ako je kada kozje il' ovčje vam spalio stegno
                                 U pretilìnu ga zaviv, — izvŕšite ovu mi želju:
                                 Tako se vratio on i bôg ga doveo doma!
                                 On zacijelo bi svu raspršao nadutost tvoju,
            245                  Kojom se nadimaš sad i mahnitaš, vazda po gradu
                                 Skitaš se, a pastiri nevàljalī razmeću stado.«
                                    Njemu kozòpaša na to Melàntēj odgovori ovo:
                                 »Pakosni pȁs ej kako mi taj odgovara eto!
                                 Al' ću ga jednoć ja u pokritoj u crnoj lađi
            250                  U sv'jet od Itake odvest, da pribavi meni dobitak!
                                 Ej da Telemaha bog srebrnòlukī zgodi Apòlōn
                                 Danas u kući tako il' prosci da ubiju njega,
                                 Kako je povratka dan Odiseju propo daleko!«


                                   4. Odisejevi prvi doživljaji u domu. 254—588.




                                         A. U dvorištu: Pas Argos. 254—327.


                                    Reče i ostavi njih, a oni će polako za njim;
            255                  Idući pred njima brzo do dvora kraljevih dođe;
                                 Odmah uđe unútra, med sakupljene med prosce
                                 Prema Eurimahu sjedne, jer taj mu najdraži bješe.
                                 Oni, što dvorahu, metnu pred njèga pečenog mesa,
                                 Časna ključarica hljeba donese i postavi preda nj,


                   9
                     222. Mačeve i kotliće dobivali su na dar na rastanku samo gosti plemenita roda.
                   10  234. »ludak«, jer nije u prosjaku prepoznao svoga gospodara.

                                                                                                       207
   202   203   204   205   206   207   208   209   210   211   212