Page 181 - Odiseja
P. 181
Homer: Odiseja
Sjajni srebrni vrč i ispred Telèmaha stavi.
Onda i Helena stupi ljepolika noseć u rùkū
Halje i ovu riječ izustivši prozbori njemu:
125 »Evo ti, dragi sinko, od mène tàkōđer dara.
Spomena mojih rùkū, a žena neka ti nosi,
Ljupka svadba kad dođe, a dotle kod mile majke
Neka u kući leži. U uređen veseo ti mi
Dom se povrati svoj i ȕ zemlju očinsku svoju.«
130 Reče i u ruke dâ, a Telemah veseo primi,
I to Pisìstrat vitez od njega uzevši stane
U koš spremati kolni i tada razgleda sve on.
Onda ih ȕ dōm Menèlāj plavòkosī opet povèdē,
Pa se posade svi na stoce i naslonjače.
135 Sluškinja u krasnom zlatnom ibríku, na kotliću što je
Stajao srebrnome, donèsē vode i ruke
Gostima poli i glatku protégnu trpezu zatim.
Časna ključarica hljeba donese i na nju ga stavi
Ì mnogo metne jestívā te njima ih nuđaše rado.
140 A meso s'ječaše sin Boétov i davaše svima,
Naočitoga sin Menèlaja točaše vino.
Rukama posegnu tada za gotovim jelima oni;
I kad namire već za pićem i za jelom žudnju,
Nestorov svijetli sin i Telemah ustanu i tad
145 Oni upregnu konje i u kola šarena sjednu;
Kola iz kapije jurnu i ispod bûčnōga tr'jema.
Za njima Atrejev sin plavokosi pođe Menelaj
Medenog vina vrč u ruci noseći desnoj
— A vrč bijaše zlatan, — da žrtvuju iz njeg i tada
150 Da pođu, stane pred konje i nàzdravljajūć im reče:
»Zdravo ostajte, djeco, i pozdrav Nestoru kaž'te,
Narodnome pastiru, jer bijaše blag mi ko otac,
Kada smo bojeve bili pod Trojom ahejski sinci.«
Razumni na to njemu Telemah odgovori ovo:
155 »I te kako, Zeusov o gojenče, sve ćemo njemu
Kazati, kako nam veliš, kad dođemo. Ej da u domu,
Kad se na Itaku vratim, Odiseja sigurno tako
Nađem te mogu mu reći, da milosti svakakve evo
Nađoh u tèbe i mnȍgē da vr'jedne zaklade nosim!«
160 Kad to izrèče, al' njèmu sa dèsnē stránē prolètī
6
Orao bijelu gusku u kandžama noseć sa dvora,
Veliku, pitomu gusku, — na orla vikati stanu
Ljudi i žene i za njim potrče, a on doletjev
Nadesno ispred konja uminu, — i kad ga vide,
165 Veseli budu, i svima u grudma se razgali srce.
Onda Nestorov sin Pisìstrat besjedu počne:
»Misli, o gojenče Zeusov Menelaje, narodna glavo,
Da li je znȁmēnje bog to pokazao nama il' tebi?«
Reče Pisìstrat, i tȁd se Menèlaj Aresu mili
6
161. Vidi o orlu bilješku uz st. 147. u 2. pjev. U ovo se mjesto ugledao Vergilije u Eneidi 12. pjev. st.
274. i d.
181