Page 176 - Odiseja

Homer: Odiseja

Legnemo ȕ glīb i trsku, pod štite se zgurimo svoje,
475 A noć se uhvati zla i studena, pošto je presto
Borej da duše, te sn'jeg se povrh nās ledeni spusti
Na inje nalik, a led je optočio štitove naše.
Struke i košulje svi su drugari imali drugi,
I mirno mogoše spavat ramèna štitima pokriv,
480 A ja kod svojih drugóvā na polasku ostavih struku
Nerazumnik, jer nisam pomišljo, da ću ozépsti,
I pođem samo štit i haljétak noseći sjajni.
Noći kad trèćina samo još osta, kad nagnuše zv'jezde,
Gurnem Odiseja laktom, uz mène koji je blizu
485 Ležo, i kažem mu riječ, te odmah on me je čuo:
»»Čedo božansko, domišljat Odiseju, sine Laèrtov,
Neće me dulje biti med živima, nemajuć struke
Mrazu odoljeti više ne mògu, ti košulji ići
Zli me zaludi duh, — već ne da se b'jedi utèći!««
490 Tako mu rečem, a ôn u umu misao nađe,
Kako je on u vijeću, u boju valjatan bio,
I on tihim glasom progovori besjedu ovu:
»»Šúti, da te Ahéjac ni jèdan nè čujē drugi.««
Reče i nȁ lākat tad se podnímīvši prozbori opet:
495 »»Čujte me, mili moji, božanski usnih vam sanak!
Od lađa zašli smo mi predalèko, već ne bi l' k Atrídu
Tko Agamèmnonu pošo pastiru narodnom javit,
Da bi nam od lađa više junaka ovamo poslo?««
Tako im reče, a sîn se Andrémonov podigne Toas
500 Brzo i baci struku sa sèbe crvenu svoju,
K lađama odmah otrčī a njegovim ruhom se tada
Veselo ogrnem ja, — al' zasja zlatòtronā zora.
Ej da pomladit se mogu, da snagu potpunu imam!
Onda bi struku mi tko od svinjara u oboru dao,
505 Ljubazni bili bi dobru junaku štujući njega,
A sad me preziru svi, gdje imam odjeću ružnu!«
18
Na to si, Eumeju, ti o svȉnjāru, besjedu reko:
»Dobra je priča tvoja, o starče, koju si reko,
Preko reda ni jednu ni uzalud rekao nisi.
510 Neće haljina tebi nedòstat nit' ičeg, što treba
Patniku dat pribjegáru, kad namjerimo se na njeg.
Nego zorom se opet u drónjke svoje obuci,
Jer mi za prȅobuku i promjenu nemamo ovdje
Struka i košulja mnogo, već svaki nas ima po jednu.
515 Al' kad mili se sin Odisejev povrati kući,
Odjećom on će tebe obdarit: košuljom, strukom.
On će te dati opremit, kud vodi te srce i duša.«
Tako mu Eumej reče i ustane, onda uz oganj
Njemu postelju metne od kozijih koža i ovčjih,
520 Nato legne Odisej, a Eumej velikom gustom
Njega pokrije strukom, za promjenu koja je njemu
Ležala, da je obuče, kad strašna bi nastala bura.

18 507. Apostrofa; vidi st. 55.

176