Page 185 - Odiseja
P. 185

Homer: Odiseja


                                 Da se oruđa late, i društvo ga posluša brzo;
                                 Jelovu katarku oni tad dignu, utaknu zatim
            290                  U izdúbenu motku i užima svežu te jedra
                                 Bijela remenjem dobro isplètenīm potegnu uvis.
                                 Sjàjnōkā boginja zgodan Atena dade im vjetar,
                                 Koji je žestoko duho iz etera, kako bi lađa
                                 Brže svršila put letéći po moru slanom.
            295                  Lađa umine Krune i Halkidu s lijepim ušćem.
                                    Utone sunce, i svȉ se po rédu zamrače puti.
                                                     16
                                 A lađa za sobom Feju  i Elidu ostavi divnu, —
                                 Gdje su gospoda Epéjci, — jer Zeusov je gonjaše vjetar.
                                 Otoci letješe brzo, Telemah brođaše k njima
            300                  U brizi, hoće li proscem utèći il' uhvaćen biti.


                                       11. Drugo veče kod Eumeja. 301—492.




                                    A. Odisej kuša drugi put Eumeja. 301—379.

                                    A u kolibi tad su Odisej ì dīvnī svinjar
                                 Večerali, a ùz njīh i ostali jeli su momci.
                                 I kad namire već za pićem i za jelom žudnju,
                                 Onda Odisej reče svinjaru kušajuć njega,
            305                  Hoće l' ga usrdno gostiti još i u oboru hoće l'
                                 Ùstavljat njega, il' hoće l' od sèbe ga pustiti u grad:
                                 »Čuj me, Eumeju, sad, i ostali, čujte me, druzi.
                                 Sutra u zoru želim od tèbe u grad otíći
                                 Prosit, da tebe i tvoje ne izjedam drugove dulje.
            310                  Nego me savjetuj dobro, valjána mi daj provodiča,
                                 Da me odvede, a zatim po gradu ću sam se potezat,
                                 Ne bi l' mi vina tko i hljeba pšeničnog dao.
                                 Kada tamo u dvore božànskōg Odiseja dođem,
                                 Htio bih javiti mudroj Penèlopi glase o njèmu,
            315                  I med prkosne ja ću med prosce tamo se m'ješat,
                                 Ne bi li ručak mi dali, kad imaju bez broja jela;
                                 Ja ću im odmah sve, što bude volja ih, radit,
                                 Jer ću ti rȅć, a tî me ded čûj i ȕ srcu pamti:
                                 Po provođača boga milòsti, koji milotu
            320                  Daje i diku u onom, što rade, ljudima svima,
                                 Nikakav smrtni čovjek nadslužit me mogao ne bi:
                                 Vatru naložiti znam i suhih drva nac'jepat,
                                 Izrezat meso i ìspeć i vino točiti i sve,
                                 Što običavaju radit gospodi siromašni ljudi.«
                                                                            17
            325                     Vrlo ozlovoljen ti si, o Eumeju svȉnjāru, reko:
                                 »Ao tuđinče, kakva u duši se rodila tvojoj
                                 Misao? zar te je volja tolìkā poginut ondje,


                   16
                     297. Feja je luka i rt u jugozapadnoj Elidi.
                   17  325. Apostrofa; vidi 11. pjev. st. 55.

                                                                                                       185
   180   181   182   183   184   185   186   187   188   189   190