Page 172 - Odiseja

Homer: Odiseja

Te ja pod silu s njime odbrodih, sluteć doduše.
Hićaše iznad Krete sred pȕčinē lađa, jer oštri
300 Borej duhaše l'jepo, al' društvu pripravi propast
Zeus-bog, i kad se od Krete udaljismo, kada se više
Druga ne vidje zemlja, već samo nebo i voda,
Onda maglu i tamu nad prostranom lađom Kronìōn
Pusti, a od te se magle i tame zamrači more;
305 Ujedno Zeus zagrmī i obori na lađu tr'jesak,
Ona se uzdrma sva, kad trijes je udari Zeusov.
Bude sumpora puna, i iz nje ispadnu ljudi;
Kao pomorske vrane raspršaju se po valma
Okolo crne lađe, kad bog im povratak uze.
310 Ali mrkòkljunē lađe predùgačkū katarku meni
12
Sam Zeus u ruke dade, onako kako sam jadan
Bio ù srcu svom, da opet smrti utèčēm.
Katarku obujmim čvrsto, a vjetri strašni po vodi
Devet me nosiše dana, a desete crne me noći
315 Golem dovalja val i primakne tesprotskoj zemlji.
Tamo viteški kralj Tesproćana primi me Fidon,
13
Sve me bez ucjene primi, jer njegov mili me sinak
Za ruku uzme i mene povèdē sobom onako
Umorna i ozébla, dok u dom ne dođe očev,
320 Pa mi obući dâ odijelo: kòšulju, struku.
Onamo ja za Odiseja čuh, jer Fidon mi reče,
Da ga je prijateljski počastio, kad se je vraćo;
On mi pokaza blago, kolìkō ga skupi Odisej,
Zlato pokaza i mjed i dobro kovano gvožđe.
325 Tim bi potomke mogo do desetog koljena hranit,
Jer je toliko imo u dvorima kraljevskim blaga
14
Reče mi još, u Dodónu Odisej da je otìšō,
Zeusovu volju da čuje sa visokog brsnatog hrasta
Božjega, kako će doći na itačko na polje rodno
330 Nakon tolikog svoga izbivanja, javno il' tajno.
Samom mi zakle se kralj u domu lijući žrtvu,
Da je već otisnuta od zemlje lađa i druzi
Spravni su, u milu što će opremit ga očinsku zemlju;
Mene ȍprēmī prije, jer tad baš Tesproćani ljudi
335 Brodiše na Dulìhīj, na òtok pšenicom rodni.
Kralj im reče, nek tamo k Akàstu me kralju odvedu
Usrdno, ali se njima u duši opaka miso
Svidje, da ja u jad i nesreću potpunu padnem.
Kad već daleko od zemlje moròplōvka odbrodi lađa,
340 Onda mi oni dan robovanja spremati stanu;

12 311. »sam Zeus u ruke dade« — Homerov čovjek naivno pripisuje neposrednom djelovanju bogova sva-
ki dogođaj i svaku pojavu koje ne može protumačiti na prirodan način; vidi i st. 273.
13
317. »bez ucjene« — Brodolomac bi po starom običaju postao rob, ali se od robovanja mogao osloboditi
otkupninom. Odiseju to nije bilo potrebno jer ga je kraljev sin primio kao gosta u zaštitu kraljevske porodi-
ce.
14
328. U Dodoni su svećenici proricali po šuštanju lišća na svetom hrastu Zeusovu; vidi u Tumačenju na
kraju knjige.

172