Page 175 - Odiseja

Homer: Odiseja

Ječmenom pospe ih kašom i onda ih baci u oganj.
430 Razrežu ì drugō oni i nataknu zatim na ražnje.
Oprezno sve ispeku i s ražnjeva skinu te metnu
U kup na rezaće stole, a svinjar dijeliti onda
Pođe pečeno meso, jer pravdu znaše u duši.
On rasiječe sve i načini d'jelova sedam,
435 Nimfama prikaže jedan i Hermiji, Majinu sinu,
Moleć se njima, a ljudma po redu ostalo dade,
Dugačkim hrptom krmka bjelozubog počasti svinjar
Tada Odiseja ì tīm razvèselī kraljevo srce,
Te s njim besjedu ovu Odisej dosjetljivi počne:
440 »Bio, Eumeju, ti onako, kako si meni,
Drag i ocu Zeusu, kad častiš me dobrom ovakva!«
17
Nato si, Eumeju, ti o svȉnjāru, besjedu reko:
»Jedi, o čudni goste, i ovim dušu veseli,
Što nam je tu, a po svojoj će bog udijeliti volji
445 Jedno, a jedno neće, jer može učiniti sve on.«
Reče i posvećenje vjekovitim bozima Eumej
Spali i izlivši žrtvu te uz svoj dio sjedéći
Pruži gradòbiji on Odiseju žarkastog vina
U ruke; a hljeb njima Mesàulīj razd'jeli tada,
450 Koga je svinjar sam priskrbio, kad gospodara
Ne bješe doma, sve kradom od gospođe, starca Laèrta,
Svojim blagom je njega od Tafljana kupio Eumej.
Rukama posegnu tada za gotovim jelima oni,
I kad namire već za pićem i za jelom žudnju,
455 Hljeb isprèd njīh uze Mesàulīj, i oni se nato,
Nasitivši se mesa i hljeba, na počinak spreme.

B. Odisej kuša Eumeja. 457—533.

Tamna se uhvati noć bez mjȅsēca ȉ nōć je c'jelu
Jednako daždio Zeus, a ljuti je Zefir, što kišu
Donosi, duho, — i tada Odisej reče svinjaru
460 (Kušajuć, hoće li struku sa sèbe svući i njemu
Dat je il' kojega druga potàći skrban za njèga):
»Čuj me, Eumeju, sada, i ostali, čujte me, druzi:
Želju ću reći jednu i kazat ću nešto, jer vino
Mene budalasto sili, a ono i umna veòma
465 Zapjevat goni i slatko nasmijat se, pa i zaigrat,
Gdjekoju izmami riječ, prešutjeti koju je bolje.
Ali kad jednom veće izlanuh, neću zatajit.
Ej da pomladit se mogu, da snagu potpunu imam!
Kao što bješe pod Trojom, kad zasjedu digosmo jednoć;
470 Vođe su bili Odisej i Atrejev sinak Menèlaj,
Po zapov'jedi ja se pridružih njihovoj njima.
A kad do grada već, kad do visokog dođemo zida,
Onda u šikaru gustu, što bješe okolo grada,

17 442. Apostrofa; vidi st. 55.

175